 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
29 Sep 2022 - ems Pušten u rad novi dvosistemski dalekovod 110 kV u Ubu 27 Sep 2022 - biznis Geotermalna izvorišta u Srbiji jača od uglja 26 Sep 2022 - rts Promenama navika do uštede 22 Sep 2022 - rts,politika Oko: Struja, najskuplja srpska reč 22 Sep 2022 - danas U Srbiji 206 domaćinstava i 27 privrednih subjekata steklo status prozumjera 21 Sep 2022 - euractiv Energetska bezbednost je ekvivalent državne bezbednosti 20 Sep 2022 - dnevnik Obnova Đerdapa 1 se nastavlja
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 932 do 938 od ukupno 5453 vesti Srbija 
|
22 Sep 2022 - rts,politika - Oko: Struja, najskuplja srpska reč Energetska stabilnost je ugrožena zbog situacije u regionu, izjavio je danas Radovan Stanić, direktor snabdevanja u Elektroprivredi Srbije. A šta će biti sutra, hoće li tokom ove zime biti dovoljno struje, koliko će sve to da nas košta, može li štednja da bude rešenje za izlazak iz krize? Profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac kaže da bi građani, prema programu štednje struje, mogli da naprave i uštede, a cena struje će rasti samo prema industriji. Ipak, država planira da uveze struju u vrednosti od tri milijarde evra, što će neko na kraju morati da plati. "Prema onome što se čulo, EPS snosi troškove, on se zadužuje. Šta će biti nakon nekoliko godina sa EPS-om – videćemo. Došli smo u situaciju da ćemo i dalje imati jeftinu struju, vlada nas drži prezaštićenima", kaže Banjac koji napominje da će na kraju sve to morati preko leđa građana da se prebije. Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković ističe da je EPS godinama bio izvoznik električne energije, a da sada mora da se uvozi struja. Ukazuje i da je prosečna potrošnja struje u evropskom domaćinstvu 302 kilovata, a kod nas 460 – u Evropi se više ulagalo u energetsku efikasnost, kao i u gasifikaciju. Problem je, kaže Zdravković, u višedecenijskom neulaganju u nove proizvodne kapacitete, kao i u gubicima u distributivnom sistemu i u samom EPS-u. Problem sa otkopavanjem uglja i transportom Stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević napominje da termoelektrane nisu u stanju da na mrežu iznesu sav raspoloživi kapacitet. "Srbija je uvoznik električne energije od 12. decembra do danas, u manjoj ili većoj meri, zavisi od sezone, dana u nedelji, ali aktivno uvozimo električnu energiju", rekao je Kovačević. Objašnjava da je u prvih sedam meseci ove godina proizvodnja struje za 13 odsto niža nego prošle godine, a uzrok tome je iznutra. "Od 2014. do danas došlo je do ozbiljnog zaostatka u otkopavanju jalovine da bi moglo da se dođe do otkopavanja uglja, taj ugalj do kog se može stići je nižeg kvaliteta nego što je bio ranije i taj proces, mašinerija, ljudi, prostor ne daju više onu količinu energije koju su davali ranije", istakao je Kovačević. A ugalj koji stigne u elektranu dolazi železnicom, osim onog dela koji se iz Kostolca prevozi u Obrenovac baržom, a ide Đerdapskim jezerom, kojim je moguć prevoz. Problem sa prevozom odnosi se na uvoz koji ide donjim tokom Dunava. A problem su i železnice u celom regionu. "Železnica je u znatno lošijem stanju u svim zemljama regiona nego što je bila osamdesetih godina, neke luke u regionu na Balkanskom poluostrvu nisu više u stanju ni da pretovare neku robu. Postoji ozbiljni deficit transportnog kapaciteta ne samo za ugalj, već i mazut, sirovu naftu", navodi Kovačević. Treba li da strahujemo od restrikcija Banjac kaže da ne bi trebalo očekivati restrikcije, pre svega zato što imamo stalna uveravanja da će sav nedostatak energije biti uvezen. "Naš elektroenergetski sistem je snažan u tom smislu da može da preuzme električnu energiju, pitanje je da li će je biti u regionu. Ako će biti hladna zima, svuda će biti potrebna, pa je možda bude manje i u celoj Evropi", rekao je Banjac. Napominje da smo prolazili i kroz veće krize, kao i da ćemo racionalnim ponašanjem i određenim merama prebroditi taj period. Kovačević ukazuje da je ceo elektroenergetski i gasni sistem na evropskom kontinentu u vanrednom naponu, i da mnogo objekata ne radi iz raznih razloga – na primer, veliki broj nuklearki u Francuskoj je u fazi remonta. Zbog toga napominje da postoji rizik od isključenja i restrikcija na evropskom nivou. "Kod nas je manji nego u evropskom prostoru, ali mi smo deo evropske jedinstvene interkonekcije, izloženi smo tom riziku hteli ili ne. Naš doprinos tome nije mali, naše hidroelektrane su značajne za stabilnost cele Evrope, a mi ih koristimo za domaću potrošnju i njima pokrivamo situaciju kada su ekstremno hladni dani u decembru i januaru, tada je sistem izložen velikom naponu. Sistem to tehnički može da podnese uz velike gubitke na mreži. Nije racionalno imati tako velike gubitke u kratkim periodima i nije racionalno vredne objekte, strateškog značaja za ceo kontinent koristiti u tu svrhu", rekao je Kovačević. Zdravković kaže da su sa njegovog stanovišta kao elektroinženjera, restrikcije najskuplja varijanta. Svaki električni sistem je programiran da radi neprestano, a u našem sistemu postoji 38.000 trafostanica. Kada bi došlo do isključenja u sistemu, distributivni sistem bi, kaže, propao. On strahuje ne od rasta cena, već da nećemo imati od koga da uvezemo struju. Zasad višak u ovom delu Evrope ima samo Republika Srpska. Šta je bolje, štap ili šargarepa Komentarišući preporučene mere štednje, Banjac je rekao da se, za razliku od Evrope, gde se kažnjavaju oni koji potroše više, kod nas ide šargarepom, a ne štapom. "Postoje druge sistemske mere koje mogu da se primenjuju. Meni bi bila logičnija izmena tarifnog sistema, a da svi koji troše manje, manje i plaćaju, a ne da oni koji su već štedeli, nemaju prostor za uštedu", rekao je Banjac. Sagovornici RTS-a saglasni su da postoje preveliki gubici na mreži koji se, prema nekim procenama, kreću i do 15 odsto. Opravdani gubici iznosili bi do sedam odsto. "Taj deo opet mora tehničkim merama da se rešava. Bolje je ulagati novac da se taj sektor unapredi", rekao je Banjac. Da li popusti za struju mogu uticati na povećanu krađu kilovata Elektroprivreda Srbije trebalo bi da radi i dodatne unakrsne provere, kako ne bi dozvolili da se stimulativni popusti za uštedu energije zloupotrebe na ovaj način, kaže prof. dr Miloš Banjac Vlada Srbije je novom uredbom o umanjenju računa za struju za sve one koji budu štedeli od oktobra do marta naredne godine propisala da će ta domaćinstva moći da ostvare popuste od 15 do 30 odsto. Elektroprivreda Srbije umanjivaće mesečne račune na uštede ostvarene u odnosu na isti mesec prošle godine. Za takvu uštedu koja je između pet i 20 odsto – odobriće se popust od 15 procenata. Za uštedu koja je u rasponu od 20 do 30 odsto – odobriće se popust od 20 procenata i za uštedu veću od 30 odsto – odobrenje će biti 30 procenata. Poslednji podaci ukazuju da su domaćinstva prošle godine tokom zimskog perioda prosečno trošila 401 kilovat-sat. Ukoliko bi u istom periodu ove godine ostvarili uštedu od recimo 10 odsto to bi značilo smanjenje za nekih 21 procenat ili oko 980 dinara. Oni koji uštede 30 procenata znatno će umanjiti račun, tako da može biti niži i do 2.200 dinara, navodi za RTS Radovan Stanić, izvršni direktor za snabdevanje električnom energijom u EPS-u. Umanjenje računa odnosi se na obračun za tekući mesec. On u sebi sadrži utrošenu energiju, trošak garantovanog snabdevača i obračunsku snagu. Domaćinstva u kojima ne bude bilo potrošnje neće ostvariti ni popust, kaže Stanić. Dodaje da je potrošnja onih koji se greju na struju daleko iznad prosečne potrošnje. „Možemo ovde pričati o potrošnji od 1.600, 2.000 kilovat-sati, pa i više. Recimo za onoga ko troši 2.000 kilovata, ukoliko bi smanjio potrošnju za 10 procenata, ušteda bi bila na nivou 7.500 dinara ili 28 odsto računa. Ako bi to smanjenje bilo do 30 procenata i više od toga ušteda bi bila 11.000 ili 12.000 dinara ili 55 odsto računa”, objašnjava Stanić. Upitani da li se može očekivati da posle donošenja ove uredbe dođe do povećane krađe struje (tako što će se komšija na kvarno prikačiti komšiji, staviti magnet na brojilo koji će usporiti potrošnju) i da na taj način pojedina domaćinstva prikažu manji račun i manju potrošnju, dr Miloš Banjac, profesor na Mašinskom fakultetu i bivši pomoćnik ministra za energetiku, odgovara za „Politiku” da veruje da će Elektroprivreda Srbije raditi i dodatne unakrsne provere, kako ne bi dozvolili da se stimulativni popusti za uštedu energije zloupotrebe na ovaj način. Običnim vizuelnim pregledom, bez provere samog brojila i takozvane provere iza brojila u većini slučajeva nije moguće ustanoviti da li neko zloupotrebljava ili neovlašćeno koristi električnu energiju. „Iako je krađa struje nezakonita i mora da se spreči i sankcioniše, ona je nažalost veoma prisutna u Srbiji. Poražavajuća je činjenica da su u našoj zemlji gubici električne energije na distributivnoj mreži 11,73 odsto, dok su primera radi u Sloveniji 4,18, a u Austriji 2,88 procenata. Upravo ovako veliki gubici upućuju da se pored opravdanih tehničkih, ogromna količina električne energije „gubi” zbog takozvanog neovlašćenog korišćenja struje”, navodi prof. dr Banjac. Upitan da li je realno očekivati da neko ko troši u proseku 350 kilovata, koliki je prosečan račun u Srbiji, uštedi 20 do 30 odsto ili je to realnije za skuplju – plavu i crvenu zonu, naš sagovornik odgovara, da samim tim što neko trenutno troši oko 350 kilovat-sati mesečno znači i da je i do sada štedeo i racionalno koristio električnu energiju. „Zbog toga ne može da se očekuje da će on uspeti da smanji potrošnju za velike iznose. Ipak, uvek ima prostora da se uštedi bar 18 kilovat-časova, odnosno, malo više od pet procenata, što će uz najavljene mere da će EPS dati i dodani popust od 15 odsto smanjiti račun za struju za skoro 21 procenat”, zaključuje Banjac. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
29 Apr 2026 nin |
