 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
15 Dec 2022 - danas Razvoj vodoničnih tehnologija mogao bi da otvori 100.000 radnih mesta 15 Dec 2022 - ekapija EPS se sprema za gradnju solarnih i vetroelektrana 14 Dec 2022 - ekapija Nova zgrada ETF-a imaće tri amfiteatra, inovacioni, istraživački i startap centar 14 Dec 2022 - politika Zahtev za besplatne kilovate struje i gasa predati do 19. decembra 12 Dec 2022 - euronews Šta piše u novoj Uredbi o energetski ugroženom kupcu 12 Dec 2022 - politika Srbija je šesta po proizvodnji struje iz uglja 12 Dec 2022 - dnevnik Na FTN-u u Novom Sadu jedna od prvih fotonaponskih elektrana
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 869 do 875 od ukupno 5450 vesti Srbija 
|
12 Dec 2022 - dnevnik - Na FTN-u u Novom Sadu jedna od prvih fotonaponskih elektrana Smanjenje ugljen - dioksida u atmosferi i rešavanje problema klimatskih promena danas je glavni globalni posao, ako mislimo da opstanemo malo duže na ovoj planeti. Zato, po mišljenju profesora Borisa Dumnića sa Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, postoje dva suštinska pravca u svetu energetike ili elektroenergetike koja treba pratiti. Prvi podrazumeva proizvodnju sve veće količine energije iz obnovljivih izvora, a drugi je decentralizovana proizvodnja energije. - Skoro svaki objekat će morati da ima nekakav vid izvora energije koji je integrisan i koji napaja njegovu instalaciju - kaže Dumnić, inače i prodekan za razvoj i finansije na FTN- u. - Ceo razvijeni svet proizvodi što je moguće veću količinu energije na svojoj teritoriji. U krajnjem slučaju, svaki kilovat ili megavat/čas energije koji proizvedemo iz obnovljivih izvora znači manje uvoza u situaciji kada nemamo dovoljno energije, odnosno manje energije koju pravimo iz fosilnih goriva. Fakultet tehničkih nauka već duži niz godina radi na proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora, pa se tako jedna od prvih fotonaponskih elektrana, izgrađenih u Republici Srbiji, nalazi baš iznad krova amfiteatra na tom fakultetu i funkcioniše od 2011. godine. Montirana je na objektu koji nije idealno pozicioniran, jer okolni objekti prave senku u određenom periodu dana, pa se dosta koristi za ispitivanje uticaja senke i umanjenje uticaja senke na fotonaponske sisteme koji se rade u realnim uslovima. - Elektrana je pravljena po tek usvojenoj zakonskoj regulativi, koja je ukinula monopol u proizvodnji elektirčne energije i tako omogućila privrednim društvima koja se nalaze van sistema Elektroprivrede Srbije, da se bave delatnošću proizvodnje električne energije. Snage je osam kilovata, a na godišnjem nivou proizvede negde oko 12 megavat/časova električne energije. To je otprilike količina energije koju će potrošiti dve prosečne stambene jedinice tokom godine, odnosno potrošnja jedne kuće, pod uslovom da se dominantno ne koristi električna energija za grejanje objekta - ističe naš sagovornik. Na tom fakultetu, realizovan je niz projekata koji se bave promocijom i širom upotrebom “zelene” energije, a profesor navodi da su 2015. godine napravili još jednu fotonaponsku elektranu, koja im koristi za ispitivanje različitih tipova fotonaponskih tehnologija. - Napravili smo elektranu u kojoj su ugrađeni različiti tipovi fotonaponskih panela a to su polikristalni, monokristalni, kao i tankoslojni fotonaponski paneli - priča Dumnić. - Cela elektrana je pod istim uslovima i služi za testiranje, ali i ispitivanje različitih tehnologija, u realnim uslovima, kao i njihovih karakteristika poput degradacije fotonaponskih panela, različitih koncepta fotonaponskih invertora i slično. Izlazna snaga elektrane je 16,3 kilovata, dok na godišnjem nivou proizvede 18 do 19 megavat/časova energije. Učestvovali su, kaže, i na projektu „Rescue”, koji je finansiran u okviru poziva prekogranične saradnje „IPA” programa između Republike Hrvatske i naše zemlje. Tražila se izgradnja sistema za proizvodnju zelene energije koji se integriše na javne objekte. FTN je bio nosilac konzorcijuma, a učesnici su bili još i Klinički centar Vojvodine, Kliničko bolnički centar Osijek, Fakultet elektrotehnike i računarstva iz Osijeka i Mašinski fakultet iz Slavonskog broda. - Izgradili smo 1.7 megavata elektrana, iz sistema koji funkcionišu na bazi obnovljivih izvora energije, proizvodeći energiju kojom se napajaju objekti institucija koje su spomenute - objašnjava profesor. - Ako govorimo konkretno o našem fakultetu, napravili smo fotonaponsku elektranu, čija je izlazna snaga 50 kilovata i locirana je na krovu zgrade mašinskih fakulteta, kao i stanicu za punjenje električnih biciklova, trotineta i slično. Stanica se napaja fotonaponskim panelima koji se nalaze na krovu, pretvarajući sunčevu energiju u električnu. Izgradili smo i stanicu za punjenje električnih vozila, na čijoj nadstrešnici se takođe nalaze fotonaponski paneli, pa tako punjač kojim punimo baterije vozila dobija energiju iz njih. Po njegovim rečima, na FTN- u je projektom instaliran i baterijski sistem za skladište električne energije, kao i vetrogeneratorski sistem, sa vertikalnom osom rotacije. Svi sistemi inače su i laboratorija na otvorenom, jer se, osim osnovne delatnosti proizvodnje energije rade različita istraživanja kroz diplomske, master radove ali i za doktorske disertacije. Toplotna pumpa na geotermalnu energiju Po rečima profesora Borisa Dumnića, imaju i toplotnu pumpu koja služi za grejanje ili hlađenje dela objekta FTN - a. Ona koristi geotermalnu energiju za grejanje odnosno hlađenje objekta. Kao dodatak, postavili su još i fotonaponske panele, zahvaljujući kojima se obezbeđuje električna energija za pogon toplotne pumpe. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
29 Apr 2026 blic |
