 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
30 Mar 2023 - kurir Zaokret ka električnim vozilima i subvencije 30 Mar 2023 - rts Sunce na panelu - neiscrpan i čist izvor energije 30 Mar 2023 - blic Balkan zaostaje za svetom u ekspanziji zelene energije 27 Mar 2023 - seebiz EPS u energetsku tranziciju sa investicijama od 8,5 milijardi evra 27 Mar 2023 - blic Ograničava se snaga solarnih elektrana za domaćinstva i za firme 27 Mar 2023 - politika Šta je novo u izmenama Zakona o OIE 27 Mar 2023 - novaekonomija NIS gradi još jednu gasnu elektranu
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 785 do 791 od ukupno 5450 vesti Srbija 
|
30 Mar 2023 - blic - Balkan zaostaje za svetom u ekspanziji zelene energije Iako su svetski kapaciteti proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora prošle godine uvećani za rekordnih 295 gigavata, odnosno za 9,6 odsto, države Balkana ne prate taj trend jer je u većini zemaljja u regionu zabeležen sporiji tempo razvoja ove oblasti. Tako bar pokazuju podaci Međunarodne agencija za obnovljivu energiju (IRENA) po kojima su obnovljivi izvori na kraju 2022. godine imali 40 odsto udela u svetskom kapacitetu proizvodnje električne energije. Srbija i zemlje regiona su nažalost još daleko od tog procenta, što u energetskoj tranziciji može da im predstavlja i određeni problem. Ono što je evidentno to je da je na globalnom nivou solar imao najveći udeo u tom povećanju od 22 posto. Istovremeno, iz energije vetra je pridodato devet procenata, hidroelektrana 2,2 a geotermalnih voda oko 1,2 posto. Tim pozitivnim globalnim tokovima vezanim za solar dale su doprinos i države Balkana, koje iako značajno zaostaju za svetom u ekspanziji zelene energije, u ovoj oblasti su zabeležile ubrzane korake. Tako je, prema podacima IRENE, u Hrvatskoj 2022. godine učešće solarnih elektrana bilo 182 MW ili 44 MW više nego 2021. godine. U Crnoj Gori je pridodato 19 MW pa je sada ukupno 26, Bosni i Hercegovini je udvostručen kapacitet i iznosi 107 MW, dok je u Srbiji snaga povećana za 85 MW i iznosi 137. Ono što je važno, zemlje regiona se uključuju u trku na polju zelene energije, ne zanemarujući i svoje tradicionalno snabdevanje fosilnim gorivima iz brojnih rudnika i termoelektrana, zbog čega menjaju i svoje zakonske regulative. To se ne odnosi na Hrvatsku koja kao članica Unije ima integrisanu zakonsku regulativu i po njoj i postupa. Sve druge države to rade i preporuke iz EU u ovoj oblasti usklađuju u svoja dokumenta, vodeći pri tom i računa o sopstvenoj infrastrukturi. To radi i Srbija koja nakon dve godine mora da promeni zakon o korišćenju OIE, koji je već ušao u skupštinsku proceduru. Razlog za to su problemi koji su se javili pre svega oko masovnog instaliranja solara ali i vetroparkova, koji, ako se ne uvedu ograničenja, mogu da naprave velike probleme na mreži pa čak dovedu i do raspada energetskog sistema. Takav scenario mogao bi da dovede i do ogromnih troškova, koji bi išli na teret građana, kompanija i to kroz veliko poskupljenje struje. Naime, postojeće rešenje iz aprila 2021. godine, predviđa da kupci-proizvođači mogu bez ograničenja da se priklјučuju na elektroenergetski sistem, pri čemu je njihova odgovornost prema njemu u potpunosti isklјučena. Pri tom nemaju balansnu odgovornost, uživaju pravo na prioritetan pristup i nisu dužni da učestvuju u pružanju pomoćnih usluga. Da bi se to sprečilo Ministarstvo rudarstvo i energetike, novim Predlogom zakona predvidelo je da domaćinstva koja žele da postanu prozjumeri, odnosno kupci-proizvođači struje u Srbiji neće moći da priključe solarne elektrane snage veće od 6,9 kilovata, dok će maksimalna snaga za firme biti 150 kilovata. Pored ove izmene važne su još dve. Jedna je ona koja se odnosi na velike proizvođače električne energije iz OIE za koje će biti uvedena aukcije na kojima će se oni nadmetati sa najpovoljnijim cenama. To praktično znači da oni više neće dobijati “fidin tarifu” odnosno subvencije koji su im do sada garantovale da će im EPS, u periodu od 12 godina, plaćati proizvedenu struju veću od one tržišne. - Ko bude pobedio na aukciji sa najnižom cenom, imaće zagarantovanu cenu u narednih 12 godina. Ako je na domaćoj berzi cena niža od dobijene na aukciji, razliku im nadoknađuje država a ako je viša, proizvođač ima obavezu da pokrije tu razliku. Pored toga, važna je izmena vezana i za balansnu odgovornost - kaže za “Blic Biznis” Željko Marković, stručnjak za energetiku u “Dilojtu”. To je druga važna izmena a za one koji nisu upućeni, reč je o odgovornosti koju do sada nisu imali proizvođači OIE, već je ona bila samo na EPS-u. Naime, svako prikljućenje solarnih elektrana ili vetroparkova zahteva određeno držanje u rezervi neke kapacitete za potrebe balansiranja. Dosadašnja rešenja su oslobađali proizvođače te odgovornosti jer su je oni prebacivali na EPS. Novim rešenjem je to ukinuto, odnosno EPS bi trebalo da preuzme balansnu odgovornost samo za povlašćene proizvođače i to isključivo u prelaznom periodu. U resornom ministarstvu ističu da su predložena rešenja izuzetno važna jer su ukupno podneti zahtevi za priklјučenje varijabilnih obnovlјivih izvora energije kod operatora prenosnog i distributivnog sistema, u iznosu od 20.000 MW, izuzetno veliki. Oni, ako se ne ograniče, prevazilaze mogućnosti nacionalnog elektroenergetskog sistema za siguran i neometan rad elektroenergetskog sistema. Inače, prema podacima ODS u Srbiji je na kućama postavljeno više od 800 solarnih panela, prosečne snage oko 8,2 kW. Istovremeno oko 230 fabrika ih je takođe instaliralo čija je prosečna snaga oko 27,5 kW. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
29 Apr 2026 blic |
