 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
5 Maj 2023 - ekapija EMS zadovoljan, privreda još ne 4 Maj 2023 - euractiv Šta nam donose izmene Zakona o OIE 4 Maj 2023 - telegraf Kako da znate koliki panel je potreban za vaš krov? 4 Maj 2023 - biznis Elektrane na biogas šest puta efikasnije od solara 29 Apr 2023 - ekapija Omogućeno uvođenje novih kapaciteta bez ugrožavanja elektroenergetskog sistema 29 Apr 2023 - cuzs Limiti za prozjumere delimično ublaženi 28 Apr 2023 - novosti FELJTON: LJudi čiste grafitna vlakna, dok padaju bombe
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 757 do 763 od ukupno 5450 vesti Srbija 
|
4 Maj 2023 - telegraf - Kako da znate koliki panel je potreban za vaš krov? Povoljnija, jednostavnija i naprednija rešenja za dom su danas prioritet kompanija, potrošača, ali i država. Ušteda novca, korišćenje obnovljive energije i očuvanje resursa je imperativ kada se oprema bilo koji objekat. Možda i jeste bila potrebna određena kriza da bismo to oziljnije shvatili, ali je činjenica i da je energetska bezbednost koju smo nekada uzimali zdravo za gotovo, sada ugrožena. U našoj zemlji je sve više ponuda u ovom sektoru i tržištu, pa krajnjem kupcu nekada nije najjasnije kojim putem da pođe da bi izabrao optimalno rešenje. Jednostavan savet je da probate da objedinite sistem da biste imali najbolje efekte, bilo da je reč o ugradnji solarnih panela ili toplotnim pumpama, o kojima se danas priča sve više. Toplotna pumpa je značajna ušteda za dom i isplati se na duže staze. U prvi mah je investicija od 3.000 do 7.000 evra, ali se i te kako vrati, a ostaje vam - energetska nezavisnost. Bojan Grujički, direktor kompanije Viessmann u Srbiji, u razgovoru za Telegraf Biznis objašnjava koliko prosečno domaćinstvo ima troškova kada je reč o ugradnji sistema, šta je potrebno od papira, kako da biraju panele, ali i ono o čemu se najčešće brinemo kada već bude kasno - servisu. Grujički između ostalog kaže da porodične kuće iziskuju tipične veličine solarne elektrane, snage tri do pet kilovata, što je 10 do 12 solarnih panela na krovu, kao i da se po sadašnjim cenama struje takva elektrana može isplatiti posle sedam godina. "Ukoliko se radi o pravnim licima, gde su solarne elektrane veće, investicija se još brže otplaćuje", kaže Grujički. - To je integrisano rešenje koje se zasniva na pretpostavci da ako ja kao vlasnik solarne elektrane proizvodim svoje kilovate struje, onda mogu potpuno legitimno da razmišljam o tome da moj energent za grejanje i hlađenje treba da bude upravo struja. Tradicionalni sistemi se greju na ugalj, gas, pelet, ivericu. Međutim, sada kada imate svoju struju, možete lako da pređete na novo grejanje, a to je zapravo toplotna pumpa. Toplotna pumpa koristi obnovljiv izvor energije i kada se grejete na toplotnu pumpu trošite manjim delom struju, a većim delom energiju iz okruženja. To znači da za 4 kilovata toplote koje toplotna pumpa proizvode, ona potroši 1 kilovat struje, a 3 kilovata uzme iz okruženja. Taj jedan kilovat koji smo ranije plaćali, sada uz pomoć solarne elektrane možemo da dobijemo sa sopstvenog krova. Na taj način u svom domu dobijate zeleno rešenje, ultraefikasno, štedljivo i obezbeđujete energetski potpuno zatvoren krug jer sami proizvodite energiju koja vam je potrebna. - Ukoliko se pametno optimizuje sistem, odnosno ako se po meri svakog korisnika napravi prava veličina solarne elektrane, onda ta solarna elektrana može da pokrije i preko 80% potreba za električnom energijom objekta za period od godinu dana. Postoji besplatan konfigurator za solarne elektrane koji svakome ko razmišlja o solarnim elektranama omogućava da proveri koja je optimalna veličina solarne elektrane za njegov objekat i koliko bi ga to koštalo. Na pokretanje tog konfiguratora smo se odlučili jer u praksi imamo slučajeve da kvaziprofesionalnci nude i isporučuju solarne elektrane koje su prevelike za prosečne potrošače, tj predimenzionirane su. Praktično rečeno, ta solarna elektrana proizvodi mnogo više struje nego što tom objektu treba i samim tim podrazumeva veće troškove nego što je potrebno jer u skladu sa aktuelnim zakonom, sav višak struje korisnik na kraju poklanja distribuciji, bez ikakve mogućnosti za nadoknadu. Inače, taj zakon nije specifičan samo za Srbiju jer smo određene prakse samo prepisali i preuzeli iz EU. Prozjumeri su sada glavna priča. Ne krade država od nas, nego jednostavno treba praviti elektranu tako da bude prilagođena našoj stvarnoj potrošnji, a ne veća od toga. Dešava se da nam korisnici traže ceo krov pod panelima, mi onda pogledamo račun za struju, ustanovimo da je mali, i kažemo da im zapravo treba desetina krova pokrivenog sa panelima i da bi samo to bilo optimalno rešenje, a ne investiciju koja se neće odmah isplatiti jer je pogrešno osmišljena. To je čest slučaj. U praksi, oko 80% potreba kod fizičkih lica moguće je pokriti solarnim panelima. Kod pravnih lica, industrije, velikih potrošača taj procenat bude nešto manji jer su njihove potrebe za energijom neuporedivo veće, ali je povratna investicija zato mnogo brža nego kod fizičkih lica. - Mislim da je jako važno predočiti korisnicima sve prednosti i mane. Ukoliko se radi o prosečnoj porodičnoj kući, to bi trebalo da bude sistem od 3 do 6 kilovata u panelima na krovu, a to je, ilustracije radi, 8 do 12 panela. To je je investicija od 3. 500 do 7.000 evra. Ukoliko je instalater dobar, montaža sistema traje tri dana. Procedura sa EPS-om je razrađena, postoji tačan redosled koraka. Ukoliko se sve to prati, trebalo bi da bude završeno brzo i bez ikakvog stresa i nelagodnosti za onoga ko ugrađuje taj sistem. Što se tiče same investicije, dosta zavisi od samog objekta. Prvo, moramo da pazimo kako je krov orijentisan. Optimalno je da krov bude okrenut ka jugu. Odlično je i usmerenje jugo-istok i jugo-zapad. To je veoma bitno. Za sve što je orijentisano ka severu, iskreno kažemo da nema dovoljno sunčanih sati koji padaju na panel. Uvek sve kažemo otvoreno kada dođemo na teren, a iz iskustva već znamo koja su najčešća pitanja i nedoumice korisnika. Svako prosečno domačinstvo najviše zanimaju četiri pitanja: Prvo, koja je optimalna veličina solarne elektrane za određeno domaćinstvo. Drugo, koliko to košta "ključ u ruke". Treće je pitanje koja kompetentna kompanija meni to može brzo da završi, isporuči, instalira i završi sve papire sa EPS-om. I četvrto, gde mogu da pronađem najpovoljnije izvore finansiranja. Prvo, dobra stvar je da se za porodične objekte 95% stvari rešava digitalno. Nema šaltera i čekanja u redovima. Definisane su precizno imejl adrese EPS-a konkretno za svaki region u kojem se dati objekat nalazi. Tu se rešavaju ugovori i sve što treba, tako da predstavnici distribucije dolaze samo jednom na objekat. Ukoliko je profesionalna ekipa instalatera, domaćin ne bi trebalo da ima ni 10% posla u celoj toj proceduri ugradnje solarne elektrane. Postoji 5, 6 dokumenta koje treba procesuirati i profesionalni instalateri to rade u ime korisnika. Kod pravnih lica je malo drugačija procedura. - Radimo i male i velike sisteme. Srbija je, da podsetim, kada je reč o kapacitetu sunčeve energije za 30% bolje podneblje od Nemačke koja je lider u solaru. Srbiji je priroda bila naklonjena u tom pogledu i to treba iskoristiti na najbolji način. Ovo je čista ekološka priča. Mi nemamo izbora, moramo da gledamo u tom smeru. Mi trenutno električnu energiju proizvodimo uglavnom iz uglja. A ceo ovaj novi koncept sa solarnim elektranama podrazumeva da se umesto jedne velike Kolubare ili Đerdapa, napravi 300.000 mikro Đerdapa koji napajaju svoju okolinu električnom energijom. Prema mom mišljenju, to je jedini pravi put za budućnost. Kao kompanija možemo da donesemo know how, možemo da ponudimo i neku vrstu edukacije. To su prakse koje su se već pokazale kao uspešne i dokazane su u drugim razvijenim zemljama Zapadne Evrope. Ukoliko je namera da se zamene svi sistemi grejanja, koji ili su zastareli ili su ekološki neprihvatljivi, to podrazumeva sve sisteme koji se greju na ugalj, mazut, lož ulje… Solarne elektrane su upravo jedan od načina preventive i načina da se to promeni. Lokalne samouprave već sada imaju sponzorisanja, odnosno budžetiranja, ali još uvek su to mali iznosi. Potrebno je da se dodatno poveća budžet kako bi i lokalne samouprave mogle da realizuju promene sistema i na javnim objektima. - U zemljama Zapadne Evrope postoje subvencije. Nemačka je uvela olakšice za investitore koji koriste solarne elektrane kao izvor energije, pa tako nekoliko desetina te investicije dobija povrat od države zahvaljujući solarnim elektranama. Te subvencije su se stepenasto smanjivale kako se kvota (kako je ta država zamislila) za solar dostizala. Mislim da je to sjajan put. Hrvatska ili Slovenija, na primer, nemaju PDV na solarnu opremu. Potom, neke zemlje kao što je Francuska za toplotnu pumpu imaju poseban strujomer. Tu se tačno računa koliko se kilovata solarne energije troši i obračunava se po nižoj tarifi. To su fenomenalna rešenja. Da bi investitori u Srbiji u ovom trenutku uspeli da sprovedu tu priču sa solarnim elektranama do kraja, moraju da pronađu povoljne uslove finansiranja na bankarskom tržištu, ali je to i dalje komercijalno bankarstvo. Država bi mogla, prema mom mišljenju, da uvede mere kao što je ukidanje PDV-a i mislim da bi to za mnoge bilo jako povoljno. - To je veoma važno pitanje. Svaki korisnik koji ulazi u ovo, mora da zna da to nije sistem koji stoji na krovu i to je to, već da je to finansijska investicija. Prvo, drastično smanjuje račune za struju, ali drugo, dajemo nešto vrlo blizu energeskoj nezavisnosti jer potrošač ostaje zaštićen na taj način od potencijalnog divljanja cena struje. Prvi savet svim korisnicima jeste da uzimaju kvalitetnu opremu, jer će to ostajati da radi narednih 20-30 godina. Ukoliko je oprema kvalitetna, održavanje je minimalno. Korisnik može iz udobnosti svoje fotelje da gleda kako čisti kilovati "kaplju". Još jedna zanimljivost koju nam otkrivaju podaci je da su u centralnim delovima grada performanse solarnih elektrana lošije zbog zagađenosti vazduha, što je još jedno upozorenje. Generalno, imamo ugrađen strah od papirologije, birokratije, ali je trenutno važeći zakon prilično pojednostavio proceduru i stoga zaista nema potrebe bežati od toga. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
29 Apr 2026 blic |
