 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
11 Jun 2023 - novaekonomija Koji proizvođači sada imaju pravo na tržišne premije, fid-in tarife? 11 Jun 2023 - novaekonomija Određena kvota za solarne elektrane unutar sistema tržišne premije 11 Jun 2023 - dnevnik Struja i toplota iz silaže 5 Jun 2023 - biznis Kroz EPS biće uloženo deset milijardi evra u energetski sektor 5 Jun 2023 - novaekonomija Maksimalna cena na aukciji iz vetoroelektrana biće 105 evra po MWh 5 Jun 2023 - danas EPS uvozi struju skoro pa besplatno 30 Maj 2023 - n1 Solarni potencijali Srbije – mapirano 100 najboljih lokacija
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 729 do 735 od ukupno 5450 vesti Srbija 
|
5 Jun 2023 - novaekonomija - Maksimalna cena na aukciji iz vetoroelektrana biće 105 evra po MWh Vlada Srbije usvojila je odluku o maksimalno ponuđenoj ceni za struju iz vetroelektrana na aukcijama (u sistemu tržišne premije) najviše 105 evra po megavat-času (MWh), a iz solarnih elektrana 90 evra po MWh, objavljeno je u Službenom glasniku. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović najavila je nedavno tokom razgovora sa predstavnicima Udruženja obnovoljivih izvora energije (OIE) Srbija da se raspisivanje aukcija planira tokom juna. Usvajanje izmena i dopuna Zakona o korišćenju OIE stvoreni su uslovi za priključenje novih solarnih izvora i vetroelektrana. Tokom rada na izmeni propisa usvojili smo neke od predloga Udruženja OIE Srbija i zahvalni smo im na podršci i konstruktivnom pristupu. Svi podzakonski akti nalaze se u postupku usvajanja na Vladi Srbije, a plan je da u junu raspišemo aukcije koje će doneti nove domaće ‘zelene megavate’ našem energetskom sistemu koji će doprineti sigurnosti snabdevanja naše zemlje“, rekla je ministarka, objavljno je na sajtu Ministratsva rudarstva i energetike. Na sastanku je konstatovano da postoji veliki broj zahteva za priključenje na prenosnu mrežu koji opterećuju funkcionisanje Elektromreže Srbije i da je važno povećanje kapaciteta prenosnog sistema kako bi se ostvario veći udeo OIE u energetskom sistemu. Vetroelektrane nam uštedele 171 milion evra Srbija uštedela 171 milion evra zahvaljujući vetroelektranama od avgusta prošle do kraja jula ove godine. Vetar će nam delimično olakšati i predstojeću zimu tokom koje su, kako je najavljeno, moguće i restrikcije struje. Podatke o uštedama vetroelektrana u Srbiji, govoreći za portal Klima 101, saopštio je Marijan Rančić, iz kompanije New Energy Solutions. Od januara do kraja jula, prema procenama, uvoz struje koštao je državu oko 600 miliona evra. Da nije bilo vetra, troškovi bi bili viši za 15 odsto, što su uštede od oko 90 miliona evra. Havarije u termoenergetici pokazale su da je u Srbiji moguće održanje elektroenergetskog sistema uz pomoć obnovljivih izvora, a u odsustvu ključnih termoelektrana. Po značaju su se, pored vetroparkova, istakle hidroelektrane i uvoz struje, koji kako se napominje, povlači ogromne troškove. Vetroelektrane inače spadaju o obnovljive izvore energije, pa samim tim doprinose i dekarbonizaciji, odnosno smanjenju emisija ugljen-dioksida (CO2). Kako je istakao Rančić, zbog nedostupnosti podataka Elektroprivrede Srbije (EPS) o uvozu struje, prognoziranoj i proizvedenoj struji iz svih vetroparkova u Srbiji, uticaja greške u potrošnji konzuma, dobijene rezultate treba uzeti sa određenom dozom nesigurnosti koja se može kvantifikovati greškom od plus ili minus pet odsto. Srbija raspolaže sa 393 MW (megavata) instalisanih kapaciteta vetra koji godišnje obeđuju količinu struje koju potroši u proseku 220 hiljada srpskih domaćinstava. „I dalje je je najveći broj vetroparkova u Vojvodini, odnosno Banatu, u trouglu između Zrenjanina, Vršca i Kovina, zatim Veliko Gradište i Smederevska Palanka, u istočnoj Srbiji ka Boru. Imamo vetroelektranu Kostolac koju gradi EPS. To su područja sa najjačim energetskim potencijalom vetra“, dodaje Rančić. Ipak, od nedavno se najavljuje širenje vetroelektrana i u oblastima koja do sada nisu bila poznata po vetroelekranama. „Postoje projekti i u drugim krajevima Srbije. U medijima ovih dana možemo da pročitamo da se planira izgradnja vetroparka na brdima kod Vranja“, naglasio je direktor u New Energy Solutions. EU se uveliko hvali uštedama obnovljivih izvora Novi izveštaj istraživačkih centara Ember i E3G pokazuje da je samo porast kapaciteta vetra i solara, od marta do septembra 2022, i u EU omogućio uštedu od 11 milijardi evra. Taj novac bi se inače potrošio za gas, od čega bi samo na uvoz bilo potrošeno osam milijardi evra. Čista energija pokrila je 24 odsto energetskih potreba EU što je najveći udeo tokom šest meseci do sada, što je posebno bitno zbog delikatne političke situacije izazvane ratom u Ukrajini i poskupljenja gasa za četiri puta u poređenju sa godinom ranije. „Dominantna proizvodnja u vetroelektranama je od druge polovine oktobra do aprila sledeće godine jer je dominantan košavski vetar. Ovo je sada najjači period. Košava ‘vozi’ proizvodnju na maksimum“, dodaje Rančić. Dok u ostalim evropskim zemljama solarne elektrane obaraju rekorde u proizvodnji, u Srbiji se ne čine jednako privlačnim za investitore bez obzira na to što je energetski potencijal solarne energije 30 odsto veći nego u centralnoj Evropi. „Solar je manje zahtevan, u smislu razvoja i izrade projektno-tehničke dokumentacije, ali ima drugi problem, korišćenje poljoprivrednog zemljišta za izgradnju elektrana. Zakon je definisao da korišćenje poljoprivrednog zemljišta prvih pet katastarskih klasa nije dozvoljeno u nepoljoprivredne svrhe”, ističe Rančić. Prema njegovim rečima, realno da u narednim godinama imamo više većih projekata solarnih elektrana, jer se javlja tržišna osnova za komercijalno isplative, takozvane utility-scale projekte. Podseća se i da je u naše zakonodavstvo nedavno uveden status prozjumera (kupac-proizvođač električne energije): „Prozjumeri su tek krenuli, međutim trenutni model EPS-a nije u saglasnosti sa onim što se podrazumeva pod neto merenjem i neto obračunom“, ocenio je Rančić. O problemima prozjumera, više puta je pisala i Nova ekonomija. Stabilnosti energetskog sistema postalo je aktuelno tokom zimskih meseci 2021/22. od kada se Srbija suočavala sa smanjenim kapacitetom termoelektrana na ugalj i njihovim prinudnim isključenjima, rastućim cenama energije na međunarodnom tržištu i uvozom struje. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
23 Apr 2026 euronews |
