 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
28 Jun 2023 - novaekonomija Do kraja decenije u energetiku potrebno uložiti 15 milijardi evra 28 Jun 2023 - telegraf Šta koči postavljanje solarnih panela na krovove zgrada? 20 Jun 2023 - 021 Za prozjumere u Srbiji tek slede izazovi 15 Jun 2023 - blic Pokrenute aukcije za dodelu tržišnih premija za OIE 11 Jun 2023 - biznis PROZJUMERI U SRBIJI 11 Jun 2023 - pirotske Pirot dobija solarne elektrane ukupne snage preko 125 MW 11 Jun 2023 - nova Da li je HE Đerdap 1 spremna da prihvati vodu koja dolazi Dunavom?
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 722 do 728 od ukupno 5450 vesti Srbija 
|
28 Jun 2023 - telegraf - Šta koči postavljanje solarnih panela na krovove zgrada? U Srbiji trenutno ima oko 1.500 registrovanih prozjumera, odnosno kupaca-proizvođača električne energije iz solarnih panela Među njima je najviše domaćinstava (1.185), zatim slede pravna lica (395) i samo jedna stambena zajednica. Upućeni u ovu temu veruju da će njihov broj sve više rasti kako budu očekivano rasla i cena struje, a ono što sada rast prozjumera koči jesu procedure. Na putu od želje da se postane kupac-proizvođač do realizacije i priključivanja na distributivnu mrežu mnoštvo je prepreka. Taj put traje u proseku četiri meseca, pokazalo je istraživanje koje je sproveo NALED uz finansijsku i tehničku podršku USAID projekta "Bolja energija". Cela procedura za registraciju stambene zajednice još je komplikovanija i duža od prosečnih 114 dana. Zasad je da se upišu u registar prozjumera pošlo za rukom samo građanima jedne zgrade u Pančevu, koji su decembra 2022. postali jedina registrovana stambena zajednica kupaca-proizvođača. Broj prozjumera iz zgrada mogao bi biti znatno veći ukoliko bi se na adekvatan način sagledali svi izazovi i prepreke sa kojima se pioniri zelene tranzicije suočavaju, a jedna od najvećih jeste obaveza da budu vlasnici elektrane dok je bitan izazov i kako bi finansirali investiciju. - Imajući u vidu da veći deo stanovništva živi u urbanim sredinama, posebnu pažnju smo posvetili stambenim zajednicama i zbog toga se zalažemo za donošenja niza mera koje bi im omogućile da postanu kupci-proizvođači, čak i kada nisu vlasnici elektrane. Pre svega bilo bi dobro omogućiti da stambene zajednice mogu da daju u zakup krov kako bi neko ko ima želju i sredstva mogao da postavi panele, slično kao što sada deo prostora izdaju za postavljanje bilborda i drugih vrsta reklama. Takođe, ako sami žele da postave panele, predlažemo da im se omogući da investiciju mogu da otplaćuju na rate putem sistema objedinjene naplate (infostana) – objašnjava Lena Bratić, direktorka USAID projekta "Bolja energija". Naša sagovornica dodaje da je neophodno sprovesti više pilot projekata kako bi se u praksi pokazalo da je model stambene zajednice koja je prozjumer moguć, ostvariv i isplativ. To je i jedna od 15 preporuka NALED-a i USAID projekta "Bolja energija", koje imaju za cilj unapređenje statusa kupca-proizvođača i kreiranje stabilnih i predvidivih finansijskih uslova za proizvodnju električne energije iz sopstvenih izvora. Pored stambenih zajednica, deo preporuka rezervisan je i za domaćinstva i rešavanje problema koje su imali sa obračunom utrošene i preuzete energije. Pre svega, neophodno je precizirati šta je to utrošena energija na osnovu koje se vrši obračun obaveza i uskladiti propise po kojima se računaju osnovice za prateću akcizu i naknadu, odnosno obezbediti jasniji prikaz elemenata na osnovu kojih se obračunava mesečna proizvodnja i potrošnja. - Građani su zainteresovani za ovu temu, ali nemaju uvek sve informacije. U našem istraživanju čak 33% ispitanika koji su stanari zgrada se izjasnilo da planiraju da postanu kupci–proizvođači – navodi Bratić. Ona objašnjava da oni vlasnici stanova u stambenim zajednicama koji ne razmišljaju da postanu prozjumeri kao razlog navode da o tome nisu do sada razgovarali s komšijama ili je problem nedostatak poverenja u isplativost investicije i nejasnoće kako bi tako proizvedenu energiju raspoređivali među sobom. U istraživanju koje je sprovedeno tokom proleća ove godine, kako navodi, više od tri četvrtine prozjumera (78%) reklo je da je investiralo u postavljanje solarnih panela iz sopstvene ušteđevine, očekujući smanjenje računa za struju od 40 do 100%. Tek 12% je reklo je da je koristilo dostupna podsticajna sredstava, a 10% kredita banke. Imajući te podatke u vidu, jasno je zašto kupci-proizvođači kao prvi korak u popravljanju svog položaja vide u usaglašavanju propisa i jasnijem definisanju elemenata računa za električnu energiju, jer žele da imaju što jasniju sliku da li će im se i u kom roku isplatiti investicija. U ovom trenutku, čak 46% prozjumera ističe da ne bi dalje ulagalo u povećanje kapaciteta dok još 38% dodaje da nisu sigurni da bi to uradili. Istraživanje je takođe sprovedeno i među potencijalnim prozjumerima i ono što se posebno ističe kao važan preduslov za dalje povećanje broja prozjumera u Srbiji jesu podsticaji sa nacionalnog i lokalnog nivoa. Čak 60% građana ušlo bi u investiciju isključivo ako bi dobili subvencije dok je tek četvrtina spremna da uloži sopstveni novac. Situacija je nešto povoljnija kod kompanija, gde bi se dve trećine oslonilo na sopstvena sredstva, a svaka treća firma na podsticaje. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
20 Apr 2026 euronews |
