 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
28 Jun 2023 - novaekonomija Do kraja decenije u energetiku potrebno uložiti 15 milijardi evra 28 Jun 2023 - telegraf Šta koči postavljanje solarnih panela na krovove zgrada? 20 Jun 2023 - 021 Za prozjumere u Srbiji tek slede izazovi 15 Jun 2023 - blic Pokrenute aukcije za dodelu tržišnih premija za OIE 11 Jun 2023 - biznis PROZJUMERI U SRBIJI 11 Jun 2023 - pirotske Pirot dobija solarne elektrane ukupne snage preko 125 MW 11 Jun 2023 - nova Da li je HE Đerdap 1 spremna da prihvati vodu koja dolazi Dunavom?
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 722 do 728 od ukupno 5450 vesti Srbija 
|
11 Jun 2023 - biznis - PROZJUMERI U SRBIJI Prozjumerima potrebno bolje definisanje računa za struju Gotovo tri četvrtine građana koji su investirali u solarne panele očekivalo je da će im računi za struju biti niži od 40 do 100 odsto, a njih čak 78 odsto instalaciju je finansiralo iz svog džepa. Danas svaki drugi ne bi ulagao u nove kapacitete, a glavni razlog je nepovoljan način obračuna na računima koji im stižu iz EPS-a, pokazalo je prvo istraživanje NALED-a o prozjumerima, sprovedeno uz podršku USAID-a. Prvo što bi kupci-proizvođači uradili da poprave svoj položaj jeste usaglašavanje propisa po kojima se obračunavaju osnovice za porez i naknade, kao i jasniji prikaz elemenata na osnovu kojih se obračunava mesečna potrošnja. To se poklapa i sa jednim od ključnih predloga NALED-a, u okviru seta od 15 preporuka za unapređenje statusa prozjumera i isplativost njihovih investicija, saopšteno je posle predstavljanja preporuka na skupu „Kakva je budućnost prozjumera u Srbiji“. Potrebno je, kako je istaknuto, jasno definisati pojam utrošene energije i precizirati da se sve dažbine obračunavaju na višak preuzete energije od EPS-a, umanjen za eventualno ranije ostvarene viškove u sopstvenoj proizvodnji. Nakon što je izmenama Zakona o PDV-u taj problem rešen kada je reč o obračunu poreza, potrebno je isto uraditi i za akcizu i naknadu koje prozjumeri plaćaju. „Među glavnim preporukama jeste i donošenje niza mera koje bi omogućile stambenim zgradama da budu kupci-proizvođači, zatim da se omogući otplata investicije preko objedinjene naplate (infostana), kao i da se vlasnicima stanova, podstanarima i drugim potencijalnim zakupcima dozvoli zakup dela krova na koji bi postavili panele“, izjavio je profesor Pravnog fakulteta Branko Radulović koji je kao jedan od eksperata učestvovao u izradi preporuka. Šefica NALED-ove Jedinice za imovinu i investicije Jasmina Radovanović rekla je da je da je njihovo istraživanje pokazalo da bi, među građanima, čak 60 odsto njih bi investiralo u solarne panele samo ako bi dobili podsticaje, dok bi dve trećine privrednika investiciju obezbedilo iz sopstvenih sredstava. Kako stambena zajednica može da postane prozjumer električne energije? Proces dostizanja statusa kupac-proizvođač (prozjumer) električne energije dobijene iz solarnih panela specifičan je za svaku stambenu zajednicu i može se razlikovati od slučaja do slučaja. Zajednice bi još uvek trebalo da konsultuju stručnjake u ovoj oblasti, kako bi dobile tačne informacije i podršku, međutim ovo bi uskoro moglo da se promeni. „Taj sistem još nije u potpunosti zaživeo i u samim regulatornim telima postoje određene nedoumice, tako da je vrlo bitno da u prvim fazama procesa, koji će se odvijati tokom narednih godina, ljudi imaju stručnu podršku i pomoć. Kada bude odobreno desetak stambenih zajednica mislim da će stanari i upravnici zgrada moći kroz 60 do 70 odsto procesa da prođu samostalno“, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs direktor Centra za održivi razvoj energetike (CORE) Boban Starinac. On dodaje da je svakako neophodno da kroz tehničke delove projekata prolaze ljudi sa licencama, kao i kada je reč o izvođenju radova, ali će delu koji se tiče pripreme dokumentacije stanari moći samostalno da pristupe. Prema njegovim rečima, prilikom pisanja projekta važno je uzeti u obzir da mora da se poklopi vreme proizvodnje i vreme potrošnje, kao i da iz fotonaponske elektrane energija najviše može da se koristi u višoj (skupljoj) tarifi. Ovakav princip CORE je primenio na tri zgrade u Nišu koje čine jednu stambenu zajednicu i koje su instalirale solarne panele na svojim krovovima. Oni će im omogućiti da proizvode dovoljno električne energije da pokriju zajedničku potrošnju struje. „Kod fotonaponskih elektrana u sistemu prozjumera vrlo je bitno dimenzioniranje. Mnogi imaju predimenzioniran sistem, a mi smo sistem dimenzionirali tako da pokrije potpunu potrošnju u višoj tarifi, što je iznosilo oko 71.500 kWh na godišnjem nivou. Proizvodnja elektrane je projektovana tako da bude oko 73.000 kWh godišnje što će možda varirati, ali je kod prozjumera važno da sve viškove koje stvorite ne možete da iskoristite nego poklanjate sistemu, odnosno državi, svom snabdevaču“, naglasio je naš sagovornik. On je podsetio da je sam sistem kupac-proizvođač podsticajna mera i da nije ideja da se zarađuje na tome, jer snabdevač mora da balansira sistem i da uloži dodatna sredstva kako bi korisnicima omogućio da budu prozjumeri. „Ako nam već taj model daje da povlačimo energiju kada nam je potrebna i da je skladištimo kad je imamo u višku, to je već na neki način podsticaj. Stoga moramo da se tu ograničimo, da proizvedemo tačno onoliko koliko trošimo, jer bi nam u svakom drugom slučaju bilo omogućeno da pravimo ekstreman profit na račun nekih drugih potrušača, a to je sistem koji mora da bude održiv“, smatra Starinac. Primer stambene zajednice iz Niša Centar za održivi razvoj energetike (CORE) nastao je kako bi se stanovnicima u Nišu i okruženju omogućilo da dobiju potrebne informacije o energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije (OIE). „Prvo je neophodno podići svest ljudi, kako bi razumeli šta donosi energetska efikasnost. Čak ni proces proizvodnje solarnih panela, koji predstavljaju čistu energiju, nije zelen, zato je ključno prvo smanjiti potrošnju“, istakao je Boban Starinac. Stambena zajednica iz Niša je posle zgrade iz Pančeva dobila status prozjumera, što je bila inicijativa stanara koji su želeli da ostvare to svoje pravo. Međutim, ovde je reč o specifičnom slučaju gde tri zgrade čine jednu stambenu zajednicu, tako da je proces bio komplikovaniji. „Bila je potrebna dvotrećinska većina stanara za donošenje odluke, pa je samo odlučivanje trajalo od septembra do decembra. Uradili smo više prezentacija, ukazali na prednosti i nedostatke, ali je projekat na kraju prihvaćen. Tu nam je bila značajna podrška UNDP-a ne samo u finansijskom, nego i u mentorskom smislu. Pored instalacije fotonaponskih panela i solarne elektrane instalirali smo i tri punjača sa četiri mesta za punjenje električnih vozila u garaži kod stambenog kompleksa. Takođe smo obučili i dva radnika za monitoring i održavanje elektrane“, objašnjava Starinac. Projekat je finansiran od strane Vlade Japana pod nazivom „Zelena energetska tranzicija i dekarbonizacija u Srbiji“. „Mi smo napisali projekat, uradili projektovanje, obezbedili finansiranje, ne samo od strane UNDP-a nego i od dobavljača, jer smo shvatili da ljudi nisu spremni da investiraju unapred. Vek sistema je 25 godina, a uloženo se otplati, u zavisnosti od potrošnje, za četiri do osam godina. Istovremeno čuvate životnu sredinu“, ukazao je naš sagovornik. Sekundarni efekat ovakvog projekta je, kako kaže, povećavanje vrednosti nekretnine, jer vredi više nego stan koji nema solarnu elektranu na svom krovu. „Sada smo u fazi priključenja fotonaponske elektrane, pošto postoji određena procedura koja je malo složenija jer je reč o tri zgrade. Gradi se potpuno novo merno mesto, ali bi tokom ovog meseca trebalo sve da bude realizovano do kraja, a da početkom leta poteku i prvi kilovati“, očekuje Starinac. Stambena zajednica kao kupac-proizvođač CORE je dao nekoliko smernica kako jedna stambena zajednica može da postane prozjumer. Skupština stambene zajednice donosi odluku o izgradnji solarne elektrane i članovi stambene zajednice zaključuju ugovor o međusobnim odnosima u vezi izgradnje i udela u kapacitetu zajedničke solarne elektrane. Stambena zajednica dostavlja informacije o potrošnji i odobrenoj snazi. Izvođač radova na osnovu analiza predlaže stambenoj zajednici tehničko rešenje sa predmerom i predračunom opreme i radova. Asistira stambenoj zajednici i tokom sprovođenja kompletnog procesa. Stambena zajednica podnosi Elektrodistribuciji (operateru distributivnog sistema – ODS) zahtev za izdavanje odobrenja za priključenje. ODS izdaje odobrenje za priključenje sa komercijalnim i tehničkim uslovima koje investitor mora da ispuni pri izgradnji i priključenju. Instalacija solarne elektrane u skladu sa odobrenjem za priključenje. Izgradnja priključka sa posebnim mernim mestom u sklopu stambene zajednice. SZ podnosi zahtev za zaključivanje ugovora sa svakim članom stambene zajednice ponaosob i prilaže obaveštenje o prilagođenju mernog mesta. Snabdevač električnom energijom potpisuje pojedinačne ugovore sa članovima stambene zajednice o potpunom snabdevanju sa neto merenjem. Dostavljanje ugovora za puštanje elektrane u rad. Upis u registar kupaca-proizvođača. ODS na osnovu pristiglog ugovora od Elektriprivrede Srbije vrši interni tehnički prijem proizvodnog objekta i pušta ga u rad. Da li se građanima i privredi isplati ulazak u status prozjumera? Interesovanje za dobijanje električne energije putem solarnih elektrana u Srbiji nije bilo naročito veliko, sve dok se nije pojavio Nacrt Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE), koji se našao na javnoj raspravi početkom 2021. godine. Tada je posebnu pažnju privukao koncept kupca-proizvođača, odnosno prozjumera (eng. prosumer, od reči producer = proizvođač i consumer = potrošač), koji se dotad nije primenjivao. Ovo je značilo da se otvara mogućnost da i građani i privreda proizvode električnu energiju za sopstvene potrebe i prodaju višak na tržištu, odnosno da proizvode i prodaju zelene kilovate. Pre Zakona o korišćenju OIE, godinama unazad nije bilo dugoročnog sistemskog pristupa, dok je period otplate za investicije poput solarnih sistema bio prilično neizvestan. Naime, nisu postojale državne subvencije u ovoj oblasti, niti bilo kakav vid podsticaja, a nije postojala ni zakonska regulativa. Takođe, ni Elektroprivreda Srbije (EPS) nije bila zainteresovana za takvu vrstu saradnje, pa se retko ko upuštao u ovakve projekte. Prvi pozitivni koraci načinjeni su 2017. godine kada je EPS usvojio novi Pravilnik o radu distributivnog sistema, a rastu interesovanja za instaliranje solarnih panela doprinela je i sve veća svest o pozitivnom uticaju koji ovakvi sistemi imaju na životnu sredinu. Tako je već Nacrt Zakona o OIE predstavljao pravo osveženje, ne samo za one koji se bave izgradnjom solarnih elektrana, već i za privatne snabdevače električnom energijom, koji su dobili mogućnost da iskoriste sve benefite postavljanja ovakvih sistema, kao što su energetska nezavisnost i ušteda. Te 2021. godine je i Ministarstvo rudarstva i energetike (MRE) promovisalo koncept prozjumera kao mogućnost da građani koji se odluče za korišćenje OIE ostvare direktnu korist kroz manje račune i dodatni prihod. U Ministarstvu rudarstva i energetike za Biznis.rs je tada objašnjeno da u prethodnom periodu postavljanje solarnih panela nije bilo naročito stimulativno za građane. „Snabdevač će imati obavezu da kupcu-proizvođaču ponudi ugovor u okviru koga će biti uređene navedene mogućnosti. Jedina novina u pogledu priključenja u odnosu na dosadašnju praksu jeste ugrađivanje dvosmernog brojila, koje bi omogućilo registrovanje električne energije u oba smera“, naglasili su iz resornog ministarstva za naš portal. Prema tadašnjim podacima, do marta je u Srbiji bilo izgrađeno 135 solarnih elektrana ukupne snage 11 megavata (MW). Zakonom o korišćenju OIE uveden je i novi vid podsticajnih mera u vidu tržišnih premija za proizvođače električne energije koji koriste OIE, po ugledu na zemlje Evropske unije, kao što su fid-in tarife i aukcije. Podsetimo, fid-in tarifa je mehanizam koji proizvođačima energije iz obnovljivih izvora pruža fiksnu cenu za energiju koju proizvode. Ova tarifa se postavlja za svaku tehnologiju pojedinačno i obično važi za određeni broj godina. Solarni paneli skuplji do 20 odsto Usled poskupljenja u gotovo svim industrijama cene solarnih sistema porasle su u prošloj godini u proseku između 10 i 20 odsto. Iako je Zakon o korišćenju OIE usvojen 2021. godine, polovinom 2022. godine i dalje je koncept prozjumera postojao samo u teoriji, jer je proces prijavljivanja iziskivao više vremena i strpljenja. U statusu prozjumera električne energije u Srbiji je u maju prošle godine bilo 21 domaćinstvo, kao i dva pravna lica. Tada je državna sekretarka ministarstva rudarstva i energetike Jovanka Atanacković najavila da će sledeći korak biti obavezno postavljanje solarnih panela prilikom gradnje novih objekata. Takođe, na Međunarodnoj stručnoj konferenciji – „Šta uvođenje prozjumera donosi elektroenergetskim sistemima zemalja Zapadnog Balkana?“ – izvršni direktor EPS-a za poslove snabdevanja Radovan Stanić istakao je da se ta kompanija uskladila sa propisima i omogućila olakšanu proceduru za prozjumere. „Ova oblast u Srbiji eksponencijalno raste i biće izdata četiri računa za prozjumere, i to za elektranu Grunera u Vlasotincu i tri domaćinstva sa solarima na krovovima. Postoji 81 podnet zahtev za ugovore, od čega je 51 ugovor zaključen, i to 43 sa građanima, a osam sa kompanijama. Prozjumeri za EPS znače smanjenje pritiska na sopstvenu proizvodnju i potrebe za uvozom“, naveo je on. Vlada Srbije uredila obaveze prozjumera i snabdevača Kako bi olakšala prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije Vlada Srbije usvojila je u avgustu 2021. godine Uredbu o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između prozjumera i snabdevača, koja se odnosi na domaćinstva, stambene zgrade i pojedinačne stanove u zgradama, kao i na firme. Preduslov za donošenje Uredbe bilo je donošenje Zakona o obnovljivim izvorima energije, kao i izmene Zakona o energetici. Pre toga, uslovi i procedure da se postane prozjumer bili su veoma komplikovani i trajali su mesecima, zbog čega su mnogi odustajali na samom početku. Ipak, u praksi je došlo do niza problema i nakon njenog usvajanja. Prozjumer Ivan Lukić je za Biznis.rs u septembru prošle godine rekao da je Uredbom definisano da se vrši neto merenje i da se porez, akciza i sve naknade naplaćuju na utrošenu električnu energiju. „Utrošena struja predstavlja razliku energije koju smo preuzeli od EPS-a u trenucima kada nemamo proizvodnju i one koju smo proizveli kao naš višak i predali u distributivnu mrežu. Dakle, naši viškovi se nigde ne skladište, nego se kilovati distribuiraju dalje i prodaju, dok prihode ubire EPS, što je sve u redu, jer je Uredbom zamišljeno da mi možemo te viškove da povučemo u bilo kom trenutku tokom jedne obračunske godine“, objasnio je tada naš sagovornik. Do problema je došlo u decembru 2021. godine kada EPS upućuje pitanje kako da vrši obračun poreza akciza i naknada ka prozjumerima električne energije. Ministarstvo finansija dalo je tada svoje mišljenje po kom se vrši obračun, po kojem treba da plaćaju porez, akcizu i naknade na svu preuzetu električnu energiju, a ne na utrošenu. Dakle, prema rečima Lukića, ministarstvo je opovrglo svoje prvobitno pozitivno mišljenje nakon kojeg je Uredba i usvojena. Prve stambene zajednice prozjumera u Srbiji Ako je veliki izazov postati kupac-proizvođač domaćinstvima i privredi, još je komplikovanije kada je reč o stambenoj zajednici. U Registar kupaca-proizvođača, kada su u pitanju stambene zajednice, kao prva je upisana zgrada iz Pančeva. Prva prozjumerska stambena zajednica priključena je na sistem 5. decembra 2022. godine, a instalisana snaga solarne elektrane je 9,5 kilovata (kW). Cela procedura oko papirologije trajala je osam do devet meseci, prenela je eKapija. Stambena zajednica iz Niša je posle zgrade iz Pančeva dobila status prozjumera, što je bila inicijativa stanara koji su želeli da ostvare to svoje pravo. Međutim, ovde je reč o specifičnom slučaju gde tri zgrade čine jednu stambenu zajednicu, tako da je proces dodatno zakomplikovan. Solarni paneli snage 74,5 kW i tri punjača za električna vozila sa četiri mesta za punjenje, pojedinačne snage 22 kW, instalirani su u okviru projekta “Fotonaponska solarna elektrana sa punjačima za električna vozila – stambeni kompleks Magdon Niš” koji su sproveli Centar za održivi razvoj energetike (CORE) i stambena zajednica tri zgrade iz Niša. Prednosti i mane ulaska u status prozjumera Može se zaključiti da status prozjumera električne energije ima više prednosti, ali postoje i određene manjkavosti. Prednosti uključuju mogućnost proizvodnje sopstvene energije, manje račune za struju, mogućnost vraćanja viška energije u elektromrežu, ali i dobijanje finansijskih podsticaja. Mane se odnose na visoke početne troškove instalacije (koji su delom smanjeni za određene opštine u Srbiji kroz subvencije za instalaciju solarnih panela), zatim ograničenja u vezi sa veličinom solarnih sistema, ali i regulatorna pitanja koja mogu uticati na povrat ulaganja. Solarni paneli pružaju brojne prednosti kao održivo rešenje za proizvodnju električne energije, ali postoje i ograničenja koja se odnose na geografske i estetske faktore, kao i nedostatak jasnih pravila za reciklažu (rok trajanja panela je oko 30 godina). Jedna od najvećih prednosti ulaska u status prozjumera je elektroenergetska nezavisnost, posebno uzevši u obzir veliki rast cena energenata, za koje je neizvesno kako će se kretati i u budućnosti. Kako poboljšati položaj kupaca-proizvođača električne energije u Srbiji? U registre kupaca-proizvođača (prozjumera) električne energije Elektrodistribucije Srbije trenutno je upisano 1.139 domaćinstava, jedna stambena zajednica i 385 mahom preduzeća ili preduzetnika koji se vode kao „kupci-proizvođači koji nisu domaćinstva ili stambene zajednice“. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) nedavno je sprovela prvo istraživanje o iskustvima domaćih prozjumera koje je, između ostalog, pokazalo da svaki drugi ne bi ulagao u nove kapacitete. Istraživanje koje je podržao USAID, sprovedeno od marta do aprila ove godine na uzorku od 230 prozjumera, 33 potencijalna prozjumera i 40 jedinica lokalne samouprave, pokazalo je da je 78 odsto prozjumera finansiralo postavljanje energetskih objekata iz sopstvenih izvora, odnosno da je samo 12 odsto kombinovalo sopstvena sredstva i podsticaje, a tek 10 odsto sprovelo tu investiciju iz kredita banke. Toliko oslanjanje na sopstvena sredstva možda ukazuje na nade koje su polagali u isplativost investicije. Naime, NALED-ovo istraživanje pokazalo je da su prozjumeri očekivali umanjenje računa za električnu energiju u proseku za 46 odsto. Više od polovine očekivalo je da će se mesečni računi smanjiti za 40 do 50 odsto, dok je 17 odsto prozjumera očekivalo umanjenje računa za više od 50 odsto, a nekolicina i anuliranje računa, pošto proizvode više nego što potroše. „Suština koncepta kupca-proizvođača u našem sistemu je da je on i dalje krajnji kupac koji struju proizvodi samo za sopstvene potrebe. To znači da prozjumer predaje višak koji proizvede u sistem, a ne da ga prodaje na tržištu. Višak struje može da se koristi samo za umanjenje računa, a sve što ostane neutrošeno posle godinu dana predaje se snabdevaču bez naknade. I to je možda najveća zabuna koja postoji u javnosti, zato što se čini da mnogi veruju da višak koji proizvedu mogu da prodaju na tržištu kao da su ‘klasični’ proizvođači„, rekao je savetnik ministarke rudarstva i energetike za obnovljive izvore Rade Mrdak na predstavljanju istraživanja. Još jedna sporna stavka za prozjumere u toku rasprave o izmenama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, koji je usvojen na samom kraju aprila, bilo je i predloženo ograničenje kapaciteta solarnih panela na 6,9 kilovata (kW) instalisane snage za domaćinstva, odnosno 150 kW za privredu. Prvobitno najavljeni limiti ipak su ublaženi, a granica je u konačnoj verziji zakona za domaćinstva postavljena na 10,8 kW, a za privredu na pet megavata (MW) do 1. jula 2024. godine. „To ograničenje postoji samo kako bi se prozjumeri motivisali da ne proizvode struju kao da su proizvođači, već da je koriste za sopstvene potrebe, i u skladu sa tim ideja je da kroz te limite pomognemo građanima da bolje definišu snagu sopstvene elektrane“, dodao je Mrdak. Druga velika „glavobolja“ prozjumera u Srbiji je trajanje administrativnih procedura u vezi sa izgradnjom i priključenjem objekta na distributivnu mrežu. One u proseku traju oko četiri meseca, odnosno 114 dana. „Pretpostavljam da je ta procedura u početku bila malo duža, jer je i Elektrodistribuciji bilo potrebno vreme da se ‘malo uhoda’. Takođe, oko šest meseci trajala je procedura za prvu i za sada jedinu stambenu zajednicu – prozjumera„, rekla je šefica NALED-ove Jedinice za imovinu i investicije Jasmina Radovanović i dodala da učesnici istraživanja ocenjuju da obrada zahteva predugo traje i da bi bilo dobro da informacije o statusu zahteva budu dostupnije. Kada je reč o poboljšanju položaja prozjumera, u anketi su poručili da im je na prvom mestu bolje definisanje računa za struju, odnosno usaglašavanje propisa po kojima se obračunavaju osnovice za porez i naknade, kao i jasniji prikaz elemenata na osnovu kojih se obračunava mesečna potrošnja. „PDV se trenutno obračunava na utrošenu energiju, kako su oni očekivali u startu, ali su akcize i naknade neusaglašene. Postoji dobra volja Ministarstva finansija, najavljene su izmene Zakona o korišćenju javnih dobara, kao i izmene Zakona o akcizama, tako da bi uskoro trebalo da imamo ceo paket propisa na stolu“, rekla je Radovanović. Na kraju, čak 46 odsto prozjumera ne planira da u naredne tri godine poveća kapacitete solara, dok 38 odsto „nije sigurno“, a kao ključni razlog navode da EPS obračun isporučene i preuzete energije vrši na način koji je po njih nepovoljan. Lista ključnih preporuka za unapređenje pozicije kupaca-proizvođača počinje predlogom da se stambenim zajednicama omogući sticanje statusa prozjumera i kada nisu vlasnici elektrane, uz obrazloženje da nije jasno zašto zgrade ne bi, recimo, mogle da uzmu elektranu u zakup, odnosno na lizing. U isto vreme, eksperti predvođeni profesorom Pravnog fakulteta u Beogradu Brankom Radulovićem predlažu i da se omogući da vlasnici ili zakupci stanova u zgradi mogu da steknu status prozjumera, kao i da se omogući otplata investicije u energetski objekat preko Infostana ili sličnog sistema. Njihova preporuka je i da se obezbede adekvatni podsticaji namenjeni isključivo kupcima- proizvođačima, kako bi se prevazišla postojeća situacija u kojoj se prozjumeri „takmiče“ sa ostalim investicijama u oblasti energetske efikasnosti. „U toku je, inače, javni poziv za dodelu subvecija za ceo program energetske efikasnosti, u okviru koga je i mera podrške za postavljanje solarnih panela. Budžet tog programa, pod pokroviteljstvom ministarstva i Svetske banke, vredan je oko 45 miliona evra, za narednih pet godina“, podsetio je Mrdak. Predlozi za unapređenje statusa prozjumera: Usaglašavanje poreskih propisa, tako da se na istu osnovicu obračunavaju sve pripadajuće naknade i porezi Jasniji i transparentniji prikaz svih elemenata koji se koriste pri obračunu mesečne potrošnje i ukupnog računa Omogućiti prozjumerima da se udružuju u energetske zajednice bez gubitka statusa, u jednostavnoj proceduri U pogledu podsticaja i dodele kapaciteta, favorizovati kupce-proizvođače koji solarne panele grade na krovovima Pravo na prioritetan pristup mreži u odnosu na prosečan višak energije koji se isporučuje u distributivnu mrežu Omogućiti prozjumerima da mesto instaliranja proizvodnje struje izmeste u odnosu na mesto potrošnje Omogućiti kupcima – proizvođačima da energetske objekte grade po osnovu zakupa krovova stambenih zgrada |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
20 Apr 2026 euronews |
