 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  
|  |
 |
 |
| VESTI SVET
EE
E
SLEDEĆA >
1 Okt 2024 - euronews Nema još puno nuklearnih elektrana koje čekaju svog spasioca 1 Okt 2024 - mondo Velika Britanija: Zatvara se poslednja elektrana na ugalj 27 Sep 2024 - politika Holandija prvi put proizvela više od 50% električne energije iz OIE 27 Sep 2024 - forbes Kina planira izgradnju najkomplikovanije brane na svetu 26 Sep 2024 - danas IEA: Prelazak na čistu energiju ubrzala bi potpuna implementacija ciljeva 25 Sep 2024 - politika Italija razmišlja o nuklearkama 25 Sep 2024 - blic Evo gde je struja u Evropi najskuplja, a gde najjeftinija
EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1 do 7 od ukupno 2714 vesti svet |
27 Sep 2024 - forbes - Kina planira izgradnju najkomplikovanije brane na svetu U udaljenom kutku Tibetanske visoravni okruženom nekim od najviših planina i najdubljih klisura na svetu, Kina planira izgradnju najkomplikovanije brane na svetu. To bi predstavljalo najveći hidroenergetski projekat ikada. Brana je planirana na reci Jarlung Cangpo, najdužoj velikoj reci na svetu, i najstrmijem spustu na planeti. Kineski plan za izgradnju brane u ovoj oblasti izazvao je zabrinutost u vezi sa potencijalnim uticajem na biodiverzitet, geopolitiku i rizike od zemljotresa i klizišta. Kina i inženjering, gotovo da idu ruku pod ruku. U poslednjih 70 godina, Kina je oborala rekorde u skoro svakoj industriji gradeći više od konkurencije. Hidroelektrane nisu izuzetak. Šangajski svetski finansijski centar, most u zalivu Hangdžou, brana Tri klisure, tunel i most na reci Jangce u Šangaju, projekat prenosa vode jug-sever, samo su neki od epohalnih projekata. Potreba za branama Kina trenutno ima oko 87.000 brana. Prema nekim izveštajima, to je zato što sa populacijom od 1,4 milijardi ljudi, upravljanje vodama predstavlja jedan od ključeva ubrzanja razvoja zemlje. Kina planira da razvije super-branu snage 60 gigavata koja može da proizvede tri puta više struje od najveće brane na svetu trenutno. Ukoliko bi ovaj projekat bio završen, iskoristio bi prirodnu snagu jedne od najvećih reka u Aziji i proizveo dovoljno struje za desetine miliona ljudi. Lakše je reći nego izvesti, stoga bi realizacija ovog projekta predstavljala trijumf čak i za kineske okvire. Brana bi trebalo da bude izgrađena u udaljenom i divljem delu Kine. To planinsko područje podložno je prirodnim katastrofama, pa bi čak i podizanje građevinskog materijala bio ozbiljan neimarski čin. Kineski susedi Indija i Bangladeš dele istu reku na kojoj Kina želi da gradi. Zato su i zabrinuti da bi projekat ove veličine mogao ozbiljno da utiče na njihov pristup vodi. Tu zabrinutost povećava strah od klimatskih promena i sve nepredvidivijih tokova vode. Spominjalo se da je Kina razmatrala i upotrebu nuklearnog oružja u podizanju ove brane. Od toga se, kako sada deluje, srećom, ipak odustalo. Borba za struju Kineska potreba za strujom dva puta je veća od američke i čak osam puta od ruske. U ovom trenutku većina kineske električne energije se proizvodi sagorevanjem uglja, što je najprljaviji način. To je mnogo emisije za zemlju koja teži neto-nultoj politici i koja se sve više oslanja na električnu energiju iz obnovljivih izvora. Stoga, Kina ulaže u sve, od solarnih panela i vetroturbina do plimne energije i hidroelektrana. Zapravo od 1950-ih Kina je izgradila desetine hiljada brana. To uključuje i najveću i najmoćniju hidroelektranu na svetu – branu Tri klisure. Nakon što je iskoristila kapacitete većine svojih unutrašnjih reka, Kina se okrenula onim međunarodnim. Podaci ukazuju da ona kontroliše većinu voda u Aziji, najviše zbog Tibetanske visoravni. Tibetska visoravan i Jarlung Tango reka Visoravan sa prosečnom nadmorskom visinom od preko 4.500 metara izdiže se iznad Azije i pokriva površinu pet puta veću od Francuske. Na ovoj nadmorskoj visini nalaze se mnogobrojni glečeri i led. Zbog toga je visoravan nazvana trećim polom Zemlje. Od otopljenog leda formiraju se neke od najvećih i najvažnijih reka u regionu kao što su Indus, Gang, Mukong, i Jarlung Cangpo. Visoravan obezbeđuje toliko vode za region da je poznata i kao vodeni toranj Azije. Verovalo se da je jedna od planina u zapadnom Tibetu centar univerzuma, iz koje su tekle četiri reke. Izlišno je apostrofirati kakav je značaj ove visoravni kao izvora obnovljive energije ali i geopolitičke moći nad susedima nizvodno, Indiji i Bangladešu. Reka Jarlung Cangpo poznata je i kao Saiang i Bramaputra u zavisnosti gde protiče. Mnogi je zbog snage i brojnih vodopada nazivaju i „Everestom reka“. Počinje od glečera Angsi i teče 1.000 km istočno do planine Namča Barva. Odatle onda skreće na jug, region Enga i Bangladeš, pre nego što se konačno slije u Indijski okean. To je najviša velika reka na svetu, čijom dužinom je u potpunosti prošlo vrlo malo ljudi. Zašto hidroelektrana Kina je dakle zainteresovana za branu u istoimenoj klisuri, koja je sveto mesto u tibetanskoj kulturi. Za to mesto veruje se da je ishodište u spiritualni svet i da tu počiva glava njihove boginje, a da se njeno telo izvija oko rečnih krivina, dok joj se stopala završavaju na asamskim ravnicama. Region je takođe sastavljen od niza različitih etničkih grupa. Zašto hidroelektrana? Jer se reka brzo spušta dok prolazi kroz klisuru krivinama od 7,7 kilometara duž planine Namča. Ogroman luk, poznat kao Velika krivina pravi pad od nekih 2.000 kilometara nadmorske visine. To znači da je ovo najstrmiji spust neke reke na planeti, duž koje se nalazi još uvek neistražen region, koji vrvi od neistraženih vrsta sisara, što je u fazi današnje industrijalizacije predstavlja fascinantan podatak. Mega brana Do 2013. u blizini ove lokacije nije postojao niti jedan put. Detalji i aktuelni planovi su, kada je kineska vlada u pitanju vrlo tajnoviti. Pojavila se informacija u medijima da se planira kaskada brana, koja bi sa druge strane mogla da uništi biodiverzitet ove regije. Kao druga, izvesnija opcija figurira iskopavanje tunela od najvišeg toka reke do donjeg toka. To bi značilo da voda izlazi tačno blizu granice sa Indijom, što u kontekstu odnosa ove dve države može da predstavlja problem. Pre četiri godine tenzije su na granici toliko porasle da su se vojske dve zemlje sukobile. To je rezultiralo smrću 20 indijskih vojnika. Prirodni tok rečenog sistema je uobičajena praksa, od Brazila do Sjedinjenih Država i Kine. Ipak, nijedna izvedba nije imala nazahvalnu lokaciju poput Jarlung klisure, probijanje planine Namča Barva tunelom i presecanje Velike krivine, da bi se voda na kraju slivala hiljadama metara kroz niz od devet odvojenih hidroelektrana. Ukoliko bi tunel presekao krivinu u svojoj najkraćoj tački, i dalje bi bio dugačak 40 km. Druga opcija je tunel od 50 km koji se proteže između gradova Paia i Mudog, koji je iste dužine kao kanal koji povezuje Veliku Britaniju sa kontinentalnom Evropom. Ovakav tunel bi mogao da nosi 2.000 kubnih metara vode svake sekunde. To znači da bi projekat mogao da proizvede do 300 milijardi kilovat sati električne energije godišnje. Primera radi, brana Tri klisure, iako daleko veća i impozantnija od ove planirane generiše „samo“ 100 milijardi. U kontekstu brane Jarlung Cangpo „mega“ u projektu odnosi se više na snagu vode i nedostuponost terena nego na samu fizičku veličinu projekta. Zemljotresi i pomeranja tla Ovaj region je sklon masivnim zemljotresima u zoni koja se zove Indot Cangpo, a koja je u osnovi rezultat sudara Indije sa Azijom pre više od 50 miliona godina. Dve tektonske ploče još uvek dotiču jedna drugu, što izaziva učestale seizmičke aktivnosti. Godine 1950. region je doživeo jedan od najtežih zemljotresa ikada, 8,6 stepeni rihterove skale. Potres se osetio i u Kalkuti, a poremećaji vode tada su registrovani i u Engleskoj i Norveškoj. U zemljotresu, u retko naseljenom regionu poginulo je preko 700 ljudi, a slični zemljotresi registrovani su više puta i tokom 20. veka. Ukoliko se nešto slično dogodi nakon što brana bude izgrađena, posledice nizvodno bi mogle biti katastrofalne. Jarulng Cangpo je nekoliko puta bila blokiran delovanjem prirode, uključujući i delove glečera koji su se topili u reci. Ovakav epilog predstavljao bi i međunarodni geopolitički incident. Poremećaj toka reka mogao bi da ima ozbiljne posledice po život miliona ljudi u Indiji i Bangladešu. Brane ne zadržavaju samo vodu, već i sediment, a veći deo Bangladeša je formiran od sedimenta koji se spušta sa Himalaja. Plodna zemlja Ljudi koji se bave poljoprivredom u ovim regijama poseduju plodna zemljišta baš zbog klizišta blata koje se spušta svake godine tokom monsuna. Hidroelektrana bi mogla ozbiljno da promeni svakodnevni protok vode nizvodno, bilo kroz nestašicu ili poplave. Za lokalne poljoprivrednike, klimatske promene i onako otežavaju upravljanje vodom, a dodatne komplikacije izazvane kineskom super-branom su poslednje što bi im bilo potrebno. Iako još uvek nema zvanične potvrde od strane kineske vlade, izveštaj od pre 20 godina koji predviđa lokacije za razvoj hidroelektrana identifikuje ogroman potencijal ove klisure, koju je spominjao i predsednik kompanije Power China, zadužene za ove vrste projekata u svom ekspozeu petogodišnjeg plana. Još 2020. godine spekulisalo se da bi cena ovog projekta takođe bila „mega“ – ravno sto milijardi dolara, kako je tada preneo Rojters. Indija je najavila sopstveni projekat izgradnje brane od deset gigavata koja bi im pomogla da skladišti i kontrolišu sopstvene vodene resurse. U ovom kontekstu voda postaje strateško geopolitičko oružje, a na Kine je da svoj projekat realizuje bez ugrožavanja suseda. Kina je poznata po tome što gradi ono što druge zemlje ne mogu, i ako neko može ovu ideju da realizuje, to su upravo kineski neimari. |
VESTI SRBIJA BALKAN Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezane vesti SVET :
27 Sep 2024 forbes |
