elektroenergetika
ELEKTROENERGETIKA
VESTI

FIRME
BAZA EE

EE BLOG
DOGAĐAJI

FAKULTETI
KNJIGE

ČASOPISI
POSLOVI

LINKOVI
SISTEMI

ISTORIJAT





27 Apr 2021 - sputnjik, dw - Černobiljska katastrofa — otrežnjujuće upozorenje i naučena lekcija

Nesreća u Černobilju je bila otrežnjujuće upozorenje koje se pamti i dan danas posle trideset pet godina. Užasni prizori napuštenih dečijih igrališta i mukla tišina odavali su utisak da nema živog bića, a lekcije černobiljske katastrofe su naučene i usvojene.

Pre 35 godina, 26. aprila 1986. godine, tokom planskog testa na četvrtom energetskom bloku nuklearne elektrane Černobilj dogodila se eksplozija. Nuklearno jezgro reaktora potpuno je uništeno, zgrada pogonske jedinice delimično se srušila i došlo je do značajnog emitovanja radioaktivnih čestica u okolinu. Zbog visokog nivoa zračenja, 27. aprila evakuisani su stanovnici obližnjeg grada Pripjata, a kasnije i stanovništvo iz zone u prečniku od 30 kilometara oko nuklearne elektrane. Ukupno je evakuisano više od 115 hiljada ljudi.



„I ja sam preživljavao tu dramu“

Dopisnik Novosti iz Moskve Branko Vlahović koji je bio među prvim stranim novinarima na licu mesta nuklearne katastrofe, prisetio se dirljivih scena koje je video pre trideset pet godina.

„Kad sam posle Černobiljske katastrofe dobio dozvolu tadašnjih vlasti da mogu da posetim Černobilj, otišao sam tamo sa grupom kolega koji su takođe bili akreditovani u Ministarstvu spoljnih poslova. To je za sovjetske vlasti bilo važno da bi dokazali da ništa ne kriju i da su otvoreni prema svetskoj javnosti. Ja sam imao prilike kasnije i da pratim suđenje i to je bilo jako dirljivo zato što sam na neki način preživljavao tu dramu ljudi koji su bili osuđeni: direktor i njegovi glavni pomoćnici. Njih trojica su bili osuđeni na deset godina, a druga tri odgovorna lica na tri godine“, rekao je Vlahović za Sputnjik.

On je rekao da će suze njihovih porodica svakako pamtiti dugo i istakao da sve priče o tome da su ti ljudi pobegli i pili posle katastrofe — nisu tačne, već, kako kaže Vlahović, „ti ljudi su se držali junački i časno“.
Napuštena dečija igrališta, oronule zgrade, sumorni prizori

Slike iz grada Pripjata koji je zapravo bio grad energetičara i udaljen je svega tri kilometra od atomske centrale su takođe ostale u sećanju dopisnika Branka Vlahovića.

„Tamo sam gledao te užasne prizore kako su ljudi ostavljali dečiji veš na terasama. Mogao sam da vidim dečije igračke i napuštena dečija igrališta i sve to je bilo užasavajuće. Pamtiću svakako i tu jako čudnu tišinu. Oko Černobiljske centrale nije bilo niti ptica, niti životinja, već samo neka jako čudna tišina kada nema ničega i ne oseća se da tu postoji bilo kakvo živo biće“, prisetio se on.

Vlahović za Sputnjik naglasio da je imao prilike da gleda te iste zgrade i objekte u Černobilju i Pripjatu posle 35 godina i tamo se gotovo ništa nije promenilo. Jedino što su zgrade oronule, fasade je počeo da uništava vetar, kiša i sneg, ali ta sumorna slika, kako kaže, ostaće mu celi život u sećanju.

U Černobilju danas živi oko 200 ljudi, a u takozvanoj „zoni isključenja“ (zona od trideset kilometara oko černobiljske elektrane je teritorija na kojoj je sprovedena evakuacija) može se nalaziti do nekoliko hiljada ljudi. To su uglavnom radnici koji se bave uklanjanjem radioaktivnih supstanci sa zagađenih područja, očuvanjem objekata nuklearne elektrane, monitoringom izloženosti zračenju, sakupljanjem uzoraka tla i biljki i sprovođenjem protivpožarnih preventivnih procedura.

Lekcije černobiljske katastrofe

Katastrofalne posledice eksplozije u nuklearnoj elektrani Černobilj u velikoj meri su nastale zbog činjenice da mnogi bezbednosti momenti nisu uzeti u obzir prilikom projektovanja, izgradnje i rada ove elektrane. Konkretno, reaktor jednostavno nije bio stabilan u režimu u koji su ga namerno uveli tokom planskog testa, istovremeno isključivši nekoliko sistema zaštite u hitnim slučajevima. A kada je situacija postala kritična i bezizlazna, osoblje je donelo odluku, ne znajući za „krajnji efekat“ koji je postao fatalan i pretvorio ozbiljnu nesreću u veliku katastrofu.

Međutim, savremeni reaktori treće generacije su projektovani uzimajući u obzir sistem automatizacije. To znači da se reaktor mora sam zaustaviti, bez ikakvog spoljnog uticaja, odnosno učešća osoblja. Naravno, isključivanje reaktora u mnogim scenarijima će i dalje biti hitno, ali u svakom slučaju će biti zagarantovano sigurno za okolinu.

Reaktori treće generacije su sada bezbedniji od bilo kojih drugih vrsta elektrana, uključujući vetroelektrane i solarne panele. Izvučene su važne lekcije iz Černobiljske katastrofe, promenjen je pristup mirnom atomu i sada se sa većom uverenošću gleda u budućnost nuklearne energije.

Mitovi o Černobilju

Pre tačno 35 godina odigrala se nuklearna havarija u Černobilju, u današnjoj Ukrajini. Iako tadašnje sovjetske vlasti nisu mogle da sakriju katastrofu, do danas o njoj kruži puno mitova.

Da li je Černobilj najveća atomska katastrofa svih vremena?

Međunarodna skala havarija i nezgoda u nuklearnim postrojenjima ima sedan stepeni. U sedmoj kategoriji su "katastrofalne havarije" (major accident) koje znači oslobađanje radijacije sa teškim posledicama po ljude i prirodu. Tu su do sada svrstani incidenti iz Černobilja (1986) i Fukušime (2011). Unutar tog semog stepena međunarodna sistematizacije ne predviđa poređenje.

Ako pod "atomskom katastrofom" ne podrazumevamo samo havarije u nuklearnim postrojenjima, već sve radioaktivne emisije koje izaziva čovek, onda je u istoriji bilo daleko gorih događaja, kaže nam profesorka Kejt Braun sa čuvnog Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT).

"Američke i sovjetske fabrike, koje su pravile plutonijum za atomsku bombu, svakog radnog dana su emitovale 350 miliona kirija u okolinu. A to nije bila greška", navodi Braun.

Ako se posmatra radioaktivni jod, jedan od izotopa koji se oslobađa i kod ljudi izaziva rak štitne šlezde, havarija u Černobilju je oslobodila oko 45 miliona kirija takvog joda. Profesorka Braun to poredi sa nadzemnim testiranjem nuklearnog oružja. "Sovjeti i Amerikanci u samo dve godine testiranja 1961. i 1962. nisu oslobodili 45 miliona kirija, nego 20 milijardi kirija radioaktivnog joda."

Da li u zabranjenoj zoni ima mutanata?

Vodiči sa lica mesta kažu da ih posetioci često pitaju da li se Černobiljem vrzmaju mutanti. Vukovi sa dve glave ili pacovi sa pet nogu? To Denis Višnjevski nikada nije video, iako ovaj naučnik dvadeset godina posmatra razvoj biosfere u zoni zabranjenoj za ljude.

Uticaj jonizirajućeg zračenja može sa određenom verovatnoćom izazvati promene u strukturi organizma, ali uglavnom tako da naprosto ograniči sposobnost organizma da (pre)živi. Višnjevski naglašava da životinje rođene sa invaliditetom ionako ne mogu dugo da opstanu u prirodi.

Da li je priroda već prebolela katastrofu?

Fotografije i reportaže uz naraciju da "u zabranjenoj zoni Černobilja ponovo cveta život" bude utisak da se priroda oko reaktora oporavila. "To nije tačno", kaže Kejt Braun, koja četvrt veka istražuje o Černobilju.

U crvenoj zoni oko bivše nuklearke ima manje vrta insekata, ptica i sisara. Povremeni izveštaji da su u toj zoni snimljene vrste koje su drugde ugrožene nisu dokaz "zdrave" životne sredine.

Naprotiv – dugoročne studije u kojima se posmatraju životinje u jako kontaminiranim područjima pokazuju znatan rast mortaliteta, stope tumora, kraći životni vek, brže starenje, promene u krvi, izrasline i druge faktore koji ugrožavaju zdravlje životinja.

Raznolikost života oko Černobilja naučnici objašnjavaju migracijom vrsta. "Zabranjena zona Černobilja ima 2.600 kvadratnih kilometara. Dalje na sever je još 2.000 kvadratnih kilometara zabranjene zone Belorusije. Na istok i zapad su takođe oblasti retko naseljene ljudima. Zato tu u istočnoj Evropi imamo ogroman prostor za održanje šumske faune", kaže Denis Višnjevski.

Bez straha od čoveka, ovuda tumaraju medvedi, vukovi, risevi i drugi grabljivci kojima trebaju velike površine ne bi li našli dovoljno hrane.

Zabranjena zona je zagađena radijacijom i 35 godina od atomske havarije. Trećina te oblasti je kontaminirana transuranijumskim elementima čije je vreme poluraspada 24.000 godina.

Da li u Černobilju uopšte nema ljudi?

Zvanično su nenaseljeni i grad Pripjat, koji je nekada izgrađen za radnike nuklearne elektrane, kao i susedni grad Černobilj.

Doduše, ta mesta nikada nisu bila sasvim bez ljudi. Od 1986. tamo su odlazile hiljade radnika da u dvonedeljnim smenama brinu o kritičnoj infrastrukturi. Naime, posle havarije u bloku 4, reaktori u blokovima 1, 2 i 3 nastavili su da rade do 1991, odnosno 1996. i 2000. godine. Uz to, posebne patrole Ministarstva unutrašnjih poslova kontrolišu pristup zabranjenoj zoni. U gradu Černobilju čak postoje bakalnice i dva hotela namenjena ljudima koji poslom moraju da dođu.

Postoji i pravcato stanovništvo koje se ne beleži u zvaničnim statistikama. U pitanju su dobrovoljni povratnici. Oni su se u godinama neposredno posle katastrofe na svoju ruku vratili u sela koja su ispražnjena nakon evakuacije 115.000 ljudi. Nepoznat je tačan broj tih povratnika.

Na pitanje DW koliko ljudi živi u Černobilju i okolini, jedna portparolka ukrajinske agencije koja upravlja zabranjenom zonom rekla je: "Niko."

Prema procenama iz 2016. godine, tamo je bilo još oko 180 povratnika. U pitanju su mahom stari ljudi, i sada ih je izvesno manje. Vlasti ih tolerišu, čak dobijaju i tihu podršku. Recimo, poštari im jednom mesečno donose penziju, a jedna mobilna prodavnica im na svaka dva-tri meseca dovozi namirnice.



VESTI SRBIJA BALKAN

Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Povezane vesti SVET :

27 Apr 2021 sputnjik, dw
Černobiljska katastrofa — otrežnjujuće upozorenje i naučena lekcija
27 Apr 2021 vesti
Austrija ostaje pri svom „ne“ nuklearnoj energiji
26 Apr 2021 n1
Ukrajina otvorila novo skladište za nuklearni otpad kod Černobilja
9 Mar 2021 rts
Deset godina nakon nuklearne nesreće u Fukušimi
4 Nov 2020 rts
U Belorusiji radi prva nuklearka
14 Okt 2020 b92
Gašenje nuklearki Nemačku mnogo koštalo?
29 Okt 2019 vesti
Rusija gradi jedinstvene nuklearne reaktore
14 Maj 2019 alo
DUGO SKRIVANA ISTINA O ČERNOBILJU
26 Avg 2019 danas
Nuklearna elektrana zaplovila preko Arktika


Web Analytics