elektroenergetika
ELEKTROENERGETIKA
VESTI

FIRME
BAZA EE

EE BLOG
DOGAĐAJI

FAKULTETI
KNJIGE

ČASOPISI
POSLOVI

LINKOVI
SISTEMI

ISTORIJAT





10 Jul 2024 - rts, danas, vesti - Na današnji dan rođen je Nikola Tesla

Na današnji dan rođen je Nikola Tesla.

Pored brojnih pronalazaka poput polifaznog sistema, obrtnog magnetskog polja, asinhronog motora, sinhronog motora i transformatora, Nikola Tesla je svakako najpoznatiji po otkriću naizmenične struje.

Nikola Tesla je i autor više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega u oblasti elektrotehnike 112, a bio je i ključni čovek u izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima.

Njegovo ime našlo se u društvu velikana po kojima su data imena brdima na Mesecu. On je jedini Srbin čije se ime našlo u Međunarodnom sistemu jedinica – „Tesla (T)“ je prihvaćen kao merna jedinica za jačinu magnetnog polja (gustinu magnetnog fluksa).

Međutim, šira javnost je manje upoznata sa izrekama i citatima koje mu se pripisuju. Portal Edukacija.rs ih je objavio, a mi vam prenosimo nekoliko najupečatljivih:

Vreme ne postoji.

Da, istina je da ja uvek preduzmem više nego što mogu da ostvarim.

Čovek je rođen da radi, trpi i da se bori. Ko tako ne čini, mora propasti!

Od svih “sila trenja”, ona koja najviše usporava ljudski napredak je neznanje, ono što Buda naziva “Najveće zlo u svetu”.

Vaša mržnja pretvorena u električnu energiju mogla bi osvetljavati gradove i gradove.

Svi smo mi jedno. Ljudi su međusobno povezani nevidljivim silama.

Tesla je rođen 10. jula 1856. godine u Smiljanu, mestu koje je pripadalo tadašnjem Austrijskom carstvu, a umro je 7. januara 1943. godine u Njujorku gde je živeo skoro 60 godina.

Nikola Tesla rođen na današnji dan

Srpski fizičar i pronalazač Nikola Tesla (1856-1943), jedan od najvećih umova u istoriji svetske nauke, rođen je na današnji dan 1856. godine.
Pronašao je obrtno magnetno polje, trofazni sistem prenosa električne energije, indukcioni motor, generator i transformator, fenomen elektromagnetne rezonance i patentirao niz izuma na kojima se zasniva savremena elektronika, bez kojih bi bila nezamisliva tehnička civilizacija, pogotovo prenos električne energije.

Tesla je pionir radio-tehnike, bežične telegrafije i radara. Njegov polifazni sistem naizmeničnih struja pokazao je vrednost na prvoj hidrocentrali na Nijagarinim vodopadima.

Patentirao je oko 700 pronalazaka u oblasti naizmenične struje, telekomunikacija, akustike i mašinstva, od kojih su mnogi našli široku primenu.

Nakon studija elektrotehnike u Gracu i kratkog stažiranja u Budimpešti i Parizu, Tesla se odselio u SAD, čiji je državljanin postao 1884. godine, ali je sve do smrti u Njujorku na pravoslavni Božić 1943, održavao bliske kontakte sa otadžbinom.

U SAD je, proniknuvši u tajne oscilatornih kretanja elektriciteta i materije, ostvario najveće naučne poduhvate.

Povodom veka od njegovog rođenja, jedinica za merenje visokog napona nazvana je po Tesli, kao i jedinica jačine magnetnog polja.

Nikola Tesla rođen je kao četvrto dete Milutina i Đuke Tesle u svešteničkoj pravoslavnoj porodici, u srpskom selu Smiljan u Lici, u tadašnjem austrijskom carstvu.

Veliki pronalazač i naučnik isticao je svoje srpsko poreklo. Kada je u junu 1892. godine doputovao u Beograd, Tesla je odlikovan Ordenom Svetog Save drugog stepena.

Tesla je tada posetio Narodni muzej i Veliku školu, gde je o svom radu govorio studentima i profesorima, a sa srpskim fizičarom Đorđem Stanojevićem razgovarao je o započetoj gradnji prve električne centrale u Beogradu.

Nakon Tesline smrti, njegova zaostavština stigla je u Beograd na osnovu odluke američkih sudskih vlasti pošto je za jedinog Teslinog naslednika proglašen njegov rođak Sava Kosanović.

Prema želji Nikole Tesle, Kosanović je dokumentaciju i lične Tesline predmete preneo u Beograd 1951. godine.

Muzej Nikole Tesle poseduje više od 160.000 originalnih dokumenata, više od 2.000 knjiga i časopisa, preko 1.200 istorijsko-tehničkih eksponata. Arhivska građa iz Tesline zaostavštine upisana je 2003. godine u registar Uneska “Pamćenje sveta”.

Međunarodni aerodrom u Beogradu nazvan je “Nikola Tesla”. Njegovo ime nose Elektrotehnički institut u Beogradu, koji je osnovan 1936. godine, Elektrotehnička škola, biblioteka Univerziteta u Nišu, kao i dve termoelektrane u Srbiji.

Spomenici Tesli su postavljeni ispred zgrade tehničkih fakulteta i na aerodromu u Beogradu.

Datum Teslinog rođenja, 10. jul, obeležava se u Srbiji kao Dan nauke.

Grad Filadelfija, u američkoj državi Pensilvaniji, proglasio je rođendan ovog velikog srpskog naučnika za zvanični praznik.

Nikola Tesla – gospodar munja, pesnik elektriciteta, genije koji je osvetlio svet

U čast rođenja jednog od najvećih svetskih umova, Nikole Tesle, Srbija obeležava i Nacionalni dan nauke. Bez njegovih pronalazaka i izuma danas bismo živeli u mraku, a mnoga savremena tehnička dostignuća bila bi nezamisliva.

Nikola Tesla (1856-1943) jedan je od najblistavijih umova u svetu, koji je čovečanstvu poklonio epohalne izume. Uveo je svet u električno doba, osmislio indukcioni motor, naizmeničnu struju, lasersku i radarsku tehnologiju, daljinsko upravljanje, bežičnu komunikaciju, električne automobile i mnoštvo drugih čudesnih otkrića.

Rođen u Smiljanu 10. jula 1856. godine kao četvrto od petoro dece u porodici pravoslavnog sveštenika Milutina i Georgine, Nikola Tesla je sa devetnaest godina zauvek otišao iz rodne Like na studije elektrotehnike u Grac.

Spava veoma malo i sve vreme provodi u učenju. Zabrinuti za njegovo zdravlje, profesori šalju pisma njegovom ocu u kojima ga savetuju da ispiše sina ukoliko ne želi da se ubije prekomernim radom. Nažalost, studije napušta jer nema novca za školovanje.

Put ga vodi preko Maribora, Praga do Budimpešte, a potom Pariza i Strazbura, da bi se na kraju u 28. godini obreo u Njujorku.

Svoje prve patente prijaviće 1877. godine. Mnoga su njegova otkrića pripisivana drugima, ali neke zabune su vremenom ispravljene i svet je saznao da je čarobni vizionar.

U šest godina rada sa Edisonom, pokazao je svu svoju spretnost, nadarenost, znanje i marljivost. Posle mučnog i teškog sukoba sa Edisonom, koji je na sve načine pokušavao da progura sistem jednosmerne struje, Vestinghaus i Tesla izašli su kao pobednici.

Vestinghaus je zbog dugotrajnog sukoba umalo bankrotirao, pa je Tesla pocepao ugovor i oslobodio američkog preduzetnika obaveze plaćanja korišćenja patenata. Prvu hidroelektranu na svetu izgradio je 1895. godine na Nijagarinim vodopadima zajedno sa Džordžom Vestinghausom, kome je prodao vlasništvo nad motorom za nazimeneičnu struju.

Iks-zraci, radio i bežični prenos
Teslin briljantni um se nije fokusirao samo na jednu oblast, već je eksperimentisao na mnogim poljima. Tako se još 1887. godine zainteresovao za ono što će se kasnije nazvati iks-zracima, a narednih nekoliko godina osmislio je uređaje koje će kasnije koristiti Vilhelm Rendgen pri otkriću iks-zraka 1895. godine.

Pokušavajući da svoju ideju o malom uređaju koji bi primao telegrame i šifrovane poruke sprovede u delo podigao je prvi prenosni toranj na Long Ajlandu u Njujorku gde mu je bila i laboratorija. Osnovna namena tornja bila je bežična veza preko Atlantskog okeana, a kako nikada nije postao funkcionalan srušen je 1917. godine.

Godine 1891. izumeo je „Teslin kalem“ koji su se decenijama kasnije koristili u radio predajnicima i drugoj elektronskoj opremi.

Uvek zainteresovan za daljinsko upravljanje i slanje signala, Tesla je nakon nekoliko prethodnih patenata objavio izum prvog teleautomatizovanog broda kojim je daljinski upravljao, što je demonstrirao pred publikom u Medison skver gardenu.

U laboratoriji u Kolorado Springsu 1899. godine bavio se bežičnim prenosom električne energije, pokušavajući da iskoristi Zemlju kao provodnik. Takođe je radio i brojne eksperimente bežične telegrafije.

Vratio se u Njujork 1900. godine, kada počinje gradnja kule „Vardenklif“ koja je trebalo da služi kao Svetska radio-stanica. Međutim, 1902. godine zatiče ga vest da je Guljelmo Markoni uspeo da ostvari transatlantski prenos radio-signala.

Američki Zavod za patente 1904. godine dodeljuje Markoniju patent za radio. Italijanski inženjer 1909. godine dobija Nobelovu nagradu, što je mnogo pogodilo Teslu, a takođe i lažna vest 1915. godine da će sa Edisonom podeliti Nobela za fiziku.

Sanjar i idealista
Tesla je sve podatke koje je pročitao koristio kao da u sebi ima biblioteku, zbog te sposobnosti nije pravio crteže izuma, već je radio prema slikama koje je imao u glavi.

Bio je čovek kojeg su neupućeni često nazivali zaludnim sanjarem koji je dobio je više od milion dolara od svojih izuma i istom brzinom ih potrošio na nove izume. Međutim, Tesla je bio idealista najvišeg reda, a takvim ljudima, novac malo znači.

Iako nije diplomirao, za života je stekao doktorate na mnogim svetskim univerzitetima i proglašen za člana nekoliko najslavnijih akademija nauka.

Predimenzioniran u svemu, Tesla je bio u stanju da radi po 21 sat svakog dana, a dešavalo se da bez trenutka predaha probdi u radu ravno 82 sata. Bio je stvaralac novih principa, jedan od vizionara naše civilizacije, čudesan čovek koji nije želeo da ima vremena ni za šta drugo osim za nauku.

U Beogradu je boravio jednom, 1892.godine. Upućeni kažu da nije imao ni vremena ni novca. Nauka i novi eksperimenti imali su prioritet. Ni slikaru Paji Jovanoviću, tokom njegovog boravka u Njujorku, nije imao vremena da pozira. „Čovek je rođen da radi, trpi i da se bori, ko tako ne čini mora propasti“, govorio je Tesla.



VESTI BALKAN SVET

Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Povezani vesti SRBIJA :

17 Jul 2024 danas
Zašto je cena struje na tržištu juče dostizala 700 evra po megavatsatu?
10 Jul 2024 rts, danas, vesti
Na današnji dan rođen je Nikola Tesla
3 Jul 2024 danas
Za 10 godina ostajemo bez 1.000 megavata struje na ugalj
25 Apr 2024 ekapija, politika
TENT A dobio moderno postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova
24 Apr 2024 novaekonomija
Srbija postavlja temelje civilnog nuklearnog programa
26 Mar 2024 rts
Postrojenje za odsumporavanje u TENT-u je završeno
26 Mar 2024 nova
Nuklearna energija u Srbiji najranije 2039. godine
18 Mar 2024 ekapija
Profit EPS-a u 2023. gotovo milijardu evra
18 Feb 2024 novaekonomija
Finansijski benefit za EPS od gradnje RHE Bistrica do 140 miliona evra godišnje

NEW WEBSITE ABOUT POWER SYSTEMS
NEWS, EVENTS, BOOKS, BLOG, UNIVERSITIES elektroenergetika