elektroenergetika
ELEKTROENERGETIKA
VESTI

FIRME
BAZA EE

EE BLOG
DOGAĐAJI

FAKULTETI
KNJIGE

ČASOPISI
POSLOVI

LINKOVI
SISTEMI

ISTORIJAT





17 Jun 2021 - bbc - Životna sredina i energija vetra

„Budućnost je u vazduhu i duva sa vetrom promena", reči su hita benda Skorpions koje su obeležile 1990. godinu.

Verovatno niko od njih nije ni slutio da će pesma biti aktuelna i tridesetak godina kasnije.

No, ovog puta se ne radi o Hladnom ratu, već će vetar svakako odigrati važnu ulogu u bici koju planeta vodi za opstanak.

Simbol promena sada neće biti Gorki park u Moskvi, već vetropark - „farma" na kojoj se ne obrađuju žitarice, voće ili povrće, već vetar.

opularnost elektrana koje koriste snagu vetra u porastu je širom sveta zbog njihove dugoročne ekonomske isplativosti, ali i uloge koje imaju u očuvanju životne sredine.

Međutim, ekološki aktivisti ukazuju i na probleme.

Vetroparkovi, osmišljeni da proizvode jeftiniju energiju i smanjuju ispuštanje ugljen-dioksida u atmosferu, mogu da budu i pretnja po prirodu.

Šta su „farme vetra"?

Kada koristite ventilator ili fen, trošite električnu energiju da biste dobili strujanje vazduha.

A kako korišćenjem vazdušnih struja možemo dobiti energiju?

Snažnim kretanjem vazduha koje pokreće sunčeva energija nastaje vetar.

On deluje aerodinamičnom silom na propelere vetroturbine i tako se kinetička energija vetra pretvara u mehaničku ili električnu energiju.

Korišćenje strujanja vazduha za proizvodnju energije nije izum novog doba - u Persiji, današnjem Iranu, energija vetra korišćena je za preradu pšenice u mlinovima koji podsećaju na danas poznatije vetrenjače.

Pronalazak elektromotora u 19. veku označio je početak eksperimenata u proizvodnji električne energije, a korišćenje vetra u proizvodnji doživelo je zamah 1930-ih.

U to doba je u Sjedinjenim Američkim Državama počela gradnja prvih vetroelektrana, postrojenja u kojima se vršila elektromehanička konverzija energije vetra.

Danas je ukupan godišnji kapacitet vetroparkova na svetskom nivou dostigao 774 gigavata, što podmiruje sedam odsto svetske potražnje za električnom energijom, pokazuje izveštaj Svetske asocijacije za energiju vetra (WWEA) za 2020. godinu.

U Kini se proizvede najviše struje na godišnjem nivou korišćenjem energije vetra - čak 290 gigavata.

Nemačka je lider u Evropi po upotrebi energije vetra, sa 62.7 gigavata električne energije dobijene na ovaj način u 2020. godini.

Srbija u vetrovima

U Srbiji su prve vetroelektrane postavljene na prelazu između prve i druge decenije ovog veka.

„Pozitivan bum" usledio je sa usklađivanjem zakonskih okvira 2014. godine, kaže za BBC Petar Mitrović, advokat sa višegodišnjim iskustvom zastupanja kompanija koje posluju u ovoj oblasti.

Srbija trenutno ima devet vetroelektrana, sa ukupnim godišnjim kapacitetom od oko 400 megavata.

Najviše ih je u Banatu i u Istočnoj Srbiji, jer su ta područja najvetrovitija.

„Ravnica je, naravno, prvi izbor, ali Srbija ima mnogo potencijala za korišćenje energije vetra", ističe Zvezdan Kalmar, koordinator za energiju i klimatske promene u Centru za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).

Srbija raspolaže ukupnim potencijalom za instaliranje vetrogeneratora od dva i po gigavata, pokazale su analize ovog nevladinog udruženja građana čiji je cilj promovisanje održivog razvoja i unapređivanja stanja životne sredine,

Kada se izračuna potencijal energije snage vetra po čoveku u Srbiji, on iznosi, pod uslovom da se sav iskoristi, oko 0,91 KWh (godišnje proizvodnje električne energije po danu) - što čini jednu šestinu dnevne potrošnje stanovnika u domaćinstvu.

Šta to znači za potrošače električne energije u Srbiji?

Obnovljivi izvori energije bi mogli da umanje cenu struje za građane ukoliko su na odgovarajući način sprovedeni na mrežu snabdevanja.

No, model po kojem se taj proces odvija u Srbiji može imati suprotan efekat.

„Da biste pustili vetar u mrežu, svaki operator vetra u cenu mora da ugradi deo koji plaća Elektroprivredi Srbije za pristup mreži.

„Cenu struje će toliko opteretiti obnovljivi izvori, da će ljudi kod nas praktično zamrzeti ove izvore energije", tvrdi Zvezdan Kalmar.

Redakcija BBC na srpskom kontaktirala je službenike Ministarstva rudarstva i energetike kako bi dobila više informacija, ali do trenutka objavljivanja teksta nije dobila komentar.

Prvi uslov za izgradnju vetroparkova je odabir lokacije na kojoj ima dovoljno vetrovitih dana.

Važna je i prosečna snaga vetra na određenom podneblju, kao i stabilnost strujanja vazduha na tom mestu.

Vetrogeneratori se uglavnom postavljaju na velikim visinama, jer su tamo strujanja vazduha učestalija i jača.

Horizontalne vetroturbine, poznate i kao moderne vetrenjače, češće se mogu videti u vetroparkovima, kako u svetu, tako i u Srbiji.

Postoje i vertikalne koje se ređe upotrebljavaju.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović istakla je u martu da je cilj Vlade Srbije da do 2040. godine najmanje 40 odsto energije dolazi iz obnovljivih izvora.

Međutim, Zvezdan Kalmar smatra da praksa u našoj zemlji izgleda nešto drugačije.

„U ovom trenutku u Srbiji vetroenergija nije zelena energija, niti će to biti.

„To će se desiti isključivo onda kada ona ne bude integrisana u sistem uz pomoć energije koja dolazi iz uglja", objašnjava on.

Za integraciju u sistem sagoreva se dodatna količina uglja u termoelektranama.

Na taj način dolazi do povećanja zagađenja vazduha, a može doći i do ekonomskih gubitaka.

Neophodno je održavati nivo rada blokova u termocentralama zbog stabilnosti mreže i u trenucima kada se u sistem pušta energija iz obnovljivih izvora, ugalj u tim postrojenjima sagoreva se u „prazno", kaže Kalmar.

„Država je zbog toga namerno minirala proces implementacije obnovljivih izvora uvođenjem kvota i limitiranim izdavanjem dozvola za izgradnju", tvrdi on.

Po njegovom mišljenju, rešenje bi moglo da predstavlja korišćenje hidrocentrala ili baterija koje nisu litijumske.

Kako je ova oblast regulisana u Srbiji?

Pored osnovnih uslova za gradnju i funkcionisanje vetroparkova koje određuje Zakon o energetici, Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije detaljnije reguliše ovu oblast.

Za dobijanje neophodne dozvole za izgradnju i puštanje u rad vetroelektrana, projekat mora biti izrađen u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine i Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu.

Prvi koraci ka podsticanju obnovljivih izvora energije su napravljeni 2009. godine, ali regulativa tada nije bila adekvatna, kaže advokat Mitrović koji ima višegodišnje iskustvo zastupanja kompanija koje posluju u ovoj oblasti.

Do pozitivnog buma je došlo 2014, kada je donet novi Zakon o energetici kojim su postavljene „realnije i bolje osnove" za razvoj ovog sektora, kaže on.

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine izradilo je 2013. godine Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije.

Država je 2016. počela da stimuliše investitore kako bi se obezbedilo više energije iz čistih izvora.

Prema članu 13 Uredbe o merama podsticaja za povlašćene proizvođače električne energije predviđeno je uvođenje fid-in tarifa.

„To je značilo da svako ko uđe u sistem fid-in tarifa ima pravo da u periodu od 12 godina prodaje struju Elektroprivredi Srbije (EPS) po unapred utvrđenim cenama", napominje Petar Mitrović.

Situacija se u međuvremenu promenila.

Krajem aprila ove godine, Srbija je dobila novi Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije i tarife se sada koriste isključivo za male projekte u koje spadaju vetroelektrane snage do tri megavata.

Veći vetroparkovi mogu da računaju na određene tržišne premije, ali EPS više nema obavezu da otkupljuje električnu energiju od njih.

Došlo se do zaključka na nivou Evropske Unije da više nema potrebe za pružanjem ove vrste stimulansa i novi zakon je potpuno usklađen sa evropskim direktivama, kaže Mitrović.

Za izgradnju vetroparka u Srbiji je potrebno da prođe „dve do tri godine od `nulte tačke` do dobijanja građevinske dozvole za ovakve projekte", kaže Mitrović.

Pored građevinske dozvole, tu je i koordinacija i komunikacija sa operatorom prenosnog sistema u vezi sa uslovima po kojima se elektrana priključuje na prenosni ili distributivni sistem.

Takođe, neophodno je uraditi studiju procene uticaja projekta na životnu sredinu.

Kako zelena tehnologija može da naškodi prirodi?

Pogodne lokacije za izgradnju vetroparkova u Srbiji nalaze se u blizini staništa velikog broja ptica ili na njihovim preletnim putevima.

„Ako se ne projektuju ispravno, vetroelektrane mogu da nanesu trajnu štetu pticama i slepim miševima", kaže Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanja ptica Srbije.

Najugroženije su velike ptice i grabljivice poput orlova, sokolova, roda i lešinara koji nemaju prirodnog neprijatelja.

Pored Banata, Ružić navodi i Labudovo okno na toku Dunava nedaleko od Kovina.

Tokom zime tamo boravi više od 100.000 ptica i bilo bi „katastrofalno" praviti vetroelektrane u blizini ove oaze prirode, ocenjuje on.

„Ništa se u prirodi ne okreće brzinom kojom se okreću propeleri vetroturbina.

„To ide i do 250 kilometara na čas i divlje životinje, pre svega ptice i slepi miševi, nemaju mehanizam odbrane protiv toga", napominje Ružić.

Obavezan jednogodišnji monitoring na osnovu kojeg se radi procena uticaja na životnu sredinu postoji kako bi se zaštitio biljni i životinjski svet u oblastima izgradnje vetroelektrana.

Međutim, Ružić kaže da je pitanje koliko su studije kvalitetno urađene i koja je metodologija korišćena.

„Svesni smo da su velike kompanije u ovoj sferi dosta moćne i one mogu da izvrše određeni pritisak na donosioce odluka", smatra on.

Ko su vlasnici vetroparkova u Srbiji?

U Srbiji postoji ukupno devet aktivnih vetroelektrana, a najveća „farma vetra" je Čibuk I u banatskom selu Mramorak i vlasništvo je Vetroelektrana Balkana (WEBG), ćerke firme kompanije Tesla Vind.

Kompanija Kontinental vind Srbija (CWS), ogranak istoimene američke kompanije, osnovala je firmu Tesla vind.

Kako se navodi na sajtu ove kompanije, sadašnji vlasnici su kompanija Masdar iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Taleri Enerdži iz Finske i ogranak nemačke razvojne banke KfW.

Četiri domaće i mešovite kompanije osnovale su Srpsko udruženje za energiju vetra u decembru 2010. godine, pokazuje Odluka o osnivanju ovog udruženja do koje je došao Krik, mreža za istraživanje kriminala i korupcije.

Sadašnja premijerka Srbije Ana Brnabić je zastupala ovo udruženje od februara 2012. do februara 2017. godine, kada je formalno prestala da obavlja ovu funkciju, samo nekoliko meseci pre imenovanja za predsednicu vlade.

Brnabić, tada zaposlena u Kontinental Vind Srbija, postaje direktorka i zastupnica ove kompanije 2013. godine, nasledivši Lidiju Udovički, sestru nekadašnje ministarke državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički.

U avgustu 2016. godine napustila je kompaniju, neposredno pre ulaska u vladu Aleksandra Vučića, kada je preuzela resor upravo od Kori Udovički.

Kompanija Fintel energija AD upravlja vetroparkom u Kuli i „farmama vetra" La Pičolina i Košava u okolini Vršca.

Fintel planira izgradnju devet novih vetroparkova u Vojvodini i Istočnoj Srbiji.

Belgijska kompanija Elicio vlasnik je vetroparkova Malibunar i Alibunar u u Banatu, a „farma vetra" Kovačica pripada kompaniji Enlajt sa sedištem u Izraelu.

Vetropark Devreč I u opštini Tutin u vlasništvu je slovenačko-srpske kompanije Hidro vind, dok vetroelektranom Kitka upravlja kompanija Er Enerdži iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.



VESTI BALKAN SVET

Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Povezani vesti SRBIJA :

5 Jul 2021 politika
Kupci plaćaju cenu dekarbonizacije iako kod nas još nije započela
17 Jun 2021 bbc
Životna sredina i energija vetra
29 Maj 2021 ekapija
Kilovat-sat iz termoelektrane triput je skuplji od kilovata iz solara
27 Maj 2021 rts,politika,nova
Kada i na koji način će Srbija sa proizvodnje energije iz uglja preći na OIE
12 Maj 2021 b92
Vodonik budućnost Srbije?
22 Apr 2021 biznis
Veliki potencijal vetrenjača
5 Mar 2021 ekapija
Srbija godišnje uštedi energije za oko 150.000 domaćinstva, ali i dalje ispod evropskog proseka
3 Mar 2021 danas
Cene zelenih kilovata i dalje mogu biti veće od tržišnih
9 Feb 2021 ekapija
Da li novi Zakon o OIE najavljuje novu eru solarne energije u Srbiji?