elektroenergetika
ELEKTROENERGETIKA
VESTI

FIRME
BAZA EE

EE BLOG
DOGAĐAJI

FAKULTETI
KNJIGE

ČASOPISI
POSLOVI

LINKOVI
SISTEMI

ISTORIJAT





15 Apr 2024 - politika - Nuklearna energija kao opcija koja može da promeni lice Srbije

​U Srbiji je od 1989. na snazi zakonska zabrana izgradnje nuklearnih elektrana, uvedena kao reakcija na akcident u Černobilju 1986. Predlog za ukidanje moratorijuma narodnog poslanika Zorana Dragišića je potvrda neophodnosti pokretanja ozbiljne rasprave o ovom pitanju, kako u budućnosti ne bismo bili taoci odluka donetih pre 35 godina

Energetski sektor Srbije u narednoj deceniji suočiće se sa dva ključna izazova: prvi je da obezbedimo energetsku sigurnost i nezavisnost, tj. da imamo dovoljno energije za naše građane i privredu iz sopstvene proizvodnje, i drugi, da energiju dobijamo dominantno iz izvora koji ne emituju ugljen-dioksid. Drugim rečima, ukoliko želimo da se nastavi rast naše industrije, da privlačimo dominantno visokotehnološke investicije, koje će sve više podrazumevati upotrebu veštačke inteligencije i drugih naprednih tehnologija, i da sve to rezultira i boljim životnim standardom građana, neophodno je da povećavamo domaće kapacitete za proizvodnju električne energije.

Ti kapaciteti oslanjaće se pre svega na obnovljive izvore energije kao što su vetar, sunce i hidroenergija, koja i danas čini najveći deo zelene energije proizvedene u Srbiji. Ipak, i uz maksimalno korišćenje svih ovih izvora, ostaje otvoreno pitanje stabilnog snabdevanja baznom energijom u uslovima smanjenja proizvodnje iz uglja, koja se očekuje u budućnosti. Preostale opcije uključuju najpre gas, čije je korišćenje skopčano sa rastućim geopolitičkim rizicima i sve manjoj dostupnosti međunarodnog finansiranja projekata gasa, zatim vodonik, čiji troškovi još uvek sprečavaju široku komercijalnu upotrebu, i konačno, nuklearnu energiju, kao baznu energiju koja emituje neuporedivo manje ugljen-dioksida (CO2) nego fosilna goriva, tj. 40 puta manje od gasa i 70 puta manje od uglja. Pored toga, ovaj izvor energije ne zavisi od vremenskih prilika i zahteva manje zemljišta i materijala od drugih izvora za jednak proizvodni kapacitet.

U uslovima rastućih potreba za energijom, uz ubrzan privredni rast i napredak tehnologija, postoje svi razlozi da se u Srbiji nuklearna energija razmatra kao opcija koja može doprineti stabilnom snabdevanju. U Srbiji je od 1989. na snazi zakonska zabrana izgradnje nuklearnih elektrana, uvedena kao reakcija na akcident u Černobilju 1986. Posledice odluke donete pre 35 godina u tadašnjim okolnostima su da danas Srbija nije spremna za korišćenje nuklearnih elektrana, jer nema zakone, uređen administrativni okvir i procedure, niti kadrove za upravljanje ovako složenim postrojenjima.

Vlada Srbije u predstojećem periodu namerava da uradi detaljne analize o stvaranju uslova za uspostavljanje nuklearnog programa u našoj državi. Prvi korak je razmatranje proceduralnih uslova za ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana i analiza potrebnih koraka za uspostavljanje regulatornog i administrativnog okvira koji bi uredio izgradnju i rad nuklearnih postrojenja. Predlog za ukidanje moratorijuma narodnog poslanika Zorana Dragišića je potvrda neophodnosti pokretanja ozbiljne rasprave o ovom pitanju, kako u budućnosti ne bismo bili taoci odluka donetih pre 35 godina.

Možda je najveća šteta u prethodnim decenijama učinjena zapostavljanjem razvoja kadrova koji bi pratili razvoj ovih tehnologija. Naime, od trenutka donošenja odluke potrebno je pet do 10 godina za stvaranje kadrova, uključujući pet godina opšte inženjerske obuke, a zatim i specijalizovanu obuku za operatere nuklearnog postrojenja. Vlada Srbije je započela rad na identifikovanju stručnih kadrova u zemlji i inostranstvu koji bi mogli kvalifikovano da analiziraju i pripremaju ulazak naše zemlje u civilni nuklearni program i do sada je ustanovljeno da najmanje sedam domaćih obrazovnih i naučnih institucija učestvuje u aktivnostima u oblasti nuklearne nauke i tehnike u Srbiji i inostranstvu. Između ostalog, u Beogradu je prošle godine osnovano Srpsko nuklearno društvo, koje je deo Evropskog nuklearnog društva, koje se bavi razvojem nuklearne nauke i tehnologije, koje okuplja stručnjake koji mogu biti važan resurs naše države. Otvaranje vrata nuklearnoj energiji značilo bi i priliku da u Srbiju vratimo veliki broj obrazovanih ljudi, koji bi svojim znanjem mogli da pomognu u zahtevnom procesu kao što je uvođenje nuklearnih tehnologija.

Imajući u vidu „grinfild” karakter nuklearnog programa u Srbiji, svi dalji koraci zahtevaće snažnu podršku međunarodnih partnera, uključujući Međunarodnu agenciju za atomsku energiju (IAEA), kao vodeće svetske organizacije u ovoj oblasti, i saradnju sa državama koje raspolažu nuklearnim tehnologijama, a koje su spremne da sa nama podele ekspertizu i razmene iskustva. Važan korak u obezbeđivanju takve podrške je memorandum o razumevanju potpisan sa francuskim EDF-om tokom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Parizu. Reč je o jednom od najvećih svetskih proizvođača električne energije, koji će nam pružati podršku u razmatranju uspostavljanja civilnog nuklearnog programa, što otvara put ka mogućoj daljoj saradnji u budućnosti.

Izgradnja velikih energetskih kapaciteta podrazumeva i ogromne investicije, naročito s obzirom na tehnološku složenost i stroge bezbednosne zahteve kad je reč o nuklearnoj energiji. Analizom uslova za uspostavljanje civilnog nuklearnog programa u Republici Srbiji i kroz rad sa kompanijama koje se bave razvojem nuklearnih tehnologija u Evropi i svetu, detaljno će biti ustanovljena cena sprovođenja nuklearnog programa u Srbiji, bilo da se radi o malim modularnim reaktorima (SMR), bilo o konvencionalnim reaktorima, kao i procena doprinosa koji bi nuklearni program doneo srpskoj industriji, privredi i društvu.

Glavna razlika između konvencionalnih nuklearnih reaktora i SMR je u instalisanom kapacitetu. Instalisani kapacitet SMR može ići do 300 megavata, dok kapacitet konvencionalnih reaktora obično premašuje 1.000 megavata. Za razliku od tržišta tradicionalnih konvencionalnih reaktora, tržište malih modularnih reaktora je u fazi razvoja, i svega je nekoliko do sada pušteno u rad. Očekuje se da prvi takvi reaktori u Evropi i SAD budu u pogonu do 2030, što će ujedno biti i demonstracija tehničke spremnosti ove tehnologije.

Izgradnja nuklearnog postrojenja nije kratkoročan proces i čak i u slučaju da danas počnemo da radimo na tome, nuklearna energija mogla bi biti dostupna u Srbiji najranije za 10 godina. U tom smislu, kada Srbija bude birala najbolju nuklearnu tehnološki raspoloživu opciju za sebe, biće izvesno da li su dostupne tehnologije SMR i konvencionalne tehnologije oprobane u svetu i ekonomski isplative. U trenutnim tržišnim uslovima, izgradnja 1.000–1.200 MW kapaciteta iz nuklearne energije koštala bi najmanje 7,5 milijardi evra, bez obzira na to za koju tehnologiju bismo se na kraju odlučili.

S obzirom na dugoročni horizont planiranja u energetici, posebno se mora voditi računa o međunarodnom kontekstu. Nuklearna energija u 2022. obezbeđivala je oko 22 odsto energije u EU, a ovakva postrojenja postoje u 13 država članica, među kojima su i države iz našeg okruženja (Bugarska, Mađarska, Rumunija, Slovenija). U EU, ali i van nje, na nuklearnu energiju sve se više gleda kao na vitalnu komponentu strategija država za dostizanje „net zero” koncepta (koji podrazumeva balans između emisija štetnih gasova koje se emituju i onih koje se uklanjaju iz atmosfere), a nuklearna energija uvršćena je i na listu „prelaznih” energija u zelenoj taksonomiji EU. Te odluke uticaće i na energetsku budućnost Srbije i važno je da taj pravac razvoja na vreme anticipiramo i u skladu s njim donosimo odluke, kako bismo obezbedili energetsku sigurnost za naše građane i privredu u narednim decenijama.



VESTI BALKAN SVET

Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Povezani vesti SRBIJA :

15 Maj 2024 politika
Bistrica će doneti dodatnu sigurnost elektroenergetskog sistema
24 Apr 2024 novaekonomija
Srbija postavlja temelje civilnog nuklearnog programa
15 Apr 2024 politika
Nuklearna energija kao opcija koja može da promeni lice Srbije
15 Apr 2024 euronews
Struja neće poskupeti za domaćinstva, ali koliko će biti jeftinija za privredu?
15 Apr 2024 politika
Potreban nam je novi bazni izvor energije
14 Apr 2024 vesti,021
Nuklearna energija nije bauk
10 Apr 2024 bif
U Srbiji u 2023.godini proizvedeno 36 odsto električne energije iz OIE
8 Apr 2024 euronews,politika,ne
Kada bi Srbija mogla da dobije prvu elektranu?
5 Apr 2024 danas
Koliko je pametno kladiti se na nuklearne elektrane?

NEW WEBSITE ABOUT POWER SYSTEMS
NEWS, EVENTS, BOOKS, BLOG, UNIVERSITIES elektroenergetika