elektroenergetika
ELEKTROENERGETIKA
VESTI

FIRME
BAZA EE

EE BLOG
DOGAĐAJI

FAKULTETI
KNJIGE

ČASOPISI
POSLOVI

LINKOVI
SISTEMI

ISTORIJAT





9 Avg 2020 - energija - RHE Bajina Bašta: Za efikasniji radi duži vek trajanja

Završetkom izgradnje potpornog zida prema Drini i formiranjem platoa za smeštaj opreme u polju novog transformatora, nastavljeni su obimni radovi na proširenju razvodnog postrojenja 220 kV u reverzibilnoj HE „Bajina Bašta”.Proširenje razvodnog postrojenja RHE „Bajina Bašta” deo je projekta ugradnje statičkog frekventnog pretvarača, koji će ubuduće startovati agregate RHE u pumpni rad do nazivne brzine i obaviti sinhronizaciju na mrežu. Podsetimo, sada se agregati u RHE sinhrono pokreću u pumpni rad pomoću jednog od dva agregata iz HE „Bajina Bašta”, koji su priključeni na dalekovod 211. Pritom, oba agregata morala su da se zaustave pre početka sinhronog starta, da bi se jedan od njih upotrebio za pokretanje agregata u RHE. Za to vreme agregati ne isporučuju električnu energiju u elektroenergetski sistem, a kod pogonskog agregata prisutne su povećane vibracije koje utiču na skraćenje njegovog radnog veka. Kao posledica, broj pokretanja agregata predviđenih za sinhroni start nekoliko puta je veći od ostalih agregata u HE „Bajina Bašta”, što takođe utiče na skraćenje radnog veka opreme.Projekat ugradnje statičkog frekventnog pretvarača iz praktičnih razloga podeljen je u dve celine. Prvu celinu čini proširenje razvodnog postrojenja 220 kV RHE „Bajina Bašta”, kako bi se obezbedilo napajanje opreme SFP-a, dok drugu celinu čini nabavka samog SFP-a i prateće opreme, njena ugradnja, ispitivanja i puštanje u rad.

Pre početka radova na drugom delu projekta, u razvodnom postrojenju, izvršen je prijem i isporuka predmetne opreme i to transformatora 220/35 kV, 31,5 MVA,RP 35 kV, rastavljača 220 kV, kablova 35 i 11 kV, strujnih mernih transformatora 220 kV i ostale opreme. Od radova u razvodnom postrojenju 35 kV za sopstvenu potrošnju RHE izdvajamo polaganje kablova 35 kV i ubacivanje tri nove ćelije 35 kV. Jedna je napojna, druga je namenjena za frekventni pretvarač, a treća je za rezervno napajanje sopstvene potrošnje RHE. Taj posao treba da se završi polovinom avgusta.

Radovi na proširenju razvodnog postrojenja 220 kV, u kome će se nalaziti oprema za napajanje statičkog frekventnog pretvarača, počeli su u proleće 2019. godine i dosad je završena izrada temelja, uljnih kada i pristupnih šina za transformator 220/35 kV, 31,5 MVA. Urađeni su kablovski kanali za polaganje kablova od transformatora do razvodnog postrojenja 35 kV u RHE „Bajina Bašta”, kao i montaža transformatora. Treba napomenuti da su radovi u razvodnom postrojenju 220 kV kasnili nekoliko meseci, jer se ušlo u zimski period, a došlo je i do vanrednih okolnosti uzrokovanih nepovoljnom zdravstvenom situacijom usled koronavirusa. U daljem toku aktivnosti, iskopani su i betonirani temelji, urađene betonske armirane čaše, kao i čelične konstrukcije za nošenje opreme, kao i montaža sledeće opreme: strujni transformatori, rastavljač 220 kV, prekidač 220 kV, odvodnici prenapona, potporni izolatori. Završena je ugradnja portala, a zatim sledi produžavanje sabirnica da bi se polje priključilo na dalekovod 292B, čime bi polje bilo kompletirano, a dozvola za priključivanje očekuje se do septembra. Od poslova, predstoji montiranje komandnog ormana u polju, polaganje komandno-signalnih kablova, povezivanje, ispitivanje i puštanje u rad.Radovi u razvodnom postrojenju 220 kV, prema planu, treba da budu završeni do sredine decembra, a poslove izvode „Elektromontaža” iz Kraljeva i „Elnos” iz Beograda, sa podizvođačima.

Kada je reč o statičkom frekventnom pretvaraču, završena je izgradnja zgrade za smeštaj buduće opreme i isporučena je oprema. Sledi ugradnja opreme, ispitivanje i puštanje u rad. Prema planu, radovi na ovom delu projekta biće završeni do sredine decembra 2021. godine, kažu u Službi elektroodržavanjaHE „Bajina Bašta”.

Energetski dragulj Srbije

Sredinom šezdesetih godina prošlog veka izgrađena je HE „Bajina Bašta” u Perućcu. Bio je to jedan od kapitalnih elektroenergetskih objekata. Tokom rada elektrane primećeno je da se u proleće i jesen, kada Drina nabuja, voda preliva preko brane u Perućcu, pa ogromna količina vode ostane neiskorišćena. Graditelji su došli na ideju da se voda iz Perućca pumpama dovede na Taru, uskladišti u novu akumulaciju, a kada je energija najpotrebnija, da se istim putem vrati u Perućačko jezero i da proizvede električnu energiju. Tako je izgrađena Reverzibilna hidroelektrana „Bajina Bašta”.To je akumulaciono-derivaciono postrojenje, čija se gornja akumulacija nalazi u dolini reke Beli Rzav, dok donju akumulaciju čini akumulaciono jezero postojeće HE „Bajina Bašta”. Radovi su počeli 1976. godine. Akumulacija reverzibilne hidroelektrane formirala se u koritu reke Beli Rzav, izgradnjom nasutih brana u kanjonu i na prevoju sa leve strane reke. Veza između gornje i donje akumulacije ostvarena je dovodno-odvodnim sistemom, u čijem sklopu je mašinska zgrada opremljena sa dve pumpe – turbine, odnosno dva motor-generatora. Dovodno-odvodni sistem čine podzemni objekti: donja ulazno-izlazna građevina, donji cevovod, mašinska zgrada i gornja ulazno-izlazna građevina. Donji cevovod u okviru sistema RHE ima dvojaku funkciju: u pumpnom režimu služi kao usisna cev kojom se voda uzima iz donje akumulacije, dok u turbinskom režimu predstavlja produžetak sifonskih cevi iz mašinske zgrade, kojima se voda vraća u donju akumulaciju.

Brana u kanjonu reke Beli Rzav izgrađena je od valjanog kamena sa centralnim glinenim jezgrom. Visoka je 125 metara iznad korita reke, dužina u kruni joj je 218, a širina krune 10 metara. U temelju brane, optočni tunel je pretvoren u temeljni ispust ugradnjom cevovoda sa zatvaračima. Izgradnjom brane, formirana je akumulacija Zaovine. Snaga elektrane je 614 megavata, a prosečno godišnje proizvede od 800 do 1.000 gigavat-sati. Puštena je u rad 27. novembra 1982. godine.Uloga RHE „Bajina Bašta” u elektroenergetskom sistemu Srbije danas je od izuzetnog značaja. Pored proizvodnje vršne energije, elektrana pokriva špiceve dnevnog dijagrama opterećenja i sezonske manjkove energije, i predstavlja stabilnost čitavog elektroenergetskog sistema Srbije. RHE „Bajina Bašta” po mnogo čemu je jedinstvena u svetu, a njena izgradnja bila je veliki građevinski poduhvat. Prokopavanjem planine Tare dugim podzemnim tunelom kroz koji prolazi cevovod, povezane su dve akumulacije na visinskoj razlici od 600 metara, što je jedan od najvećih neto padova vode u svetu. Na samoj brani podignuta je i solarna elektrana „Brana Lazići”, snage 330 kilovata. Sastoji se od 1.152 panela, na površini od 5.700 kvadratnih metara.Revitalizacija RHE „Bajina Bašta” planirana je za sledeću godinu.

Drinsko-Limske HE, korporativni film




VESTI BALKAN SVET

Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Povezani vesti SRBIJA :

9 Avg 2020 energija
RHE Bajina Bašta: Za efikasniji radi duži vek trajanja
26 Jul 2020 ems
EMS: BUDUĆNOST NE MOŽE DA ČEKA
16 Jun 2020 rtv
Počela gradnja dalekovoda od Kragujevca do Kraljeva
25 Mar 2020 ems
Potpisan ugovor o izgradnji 400kV dalekovoda
3 Nov 2019 seebiz
Solarna elektrana EPS na Tari ispunjava planove
19 Avg 2019 rsevropa
ERS u zoni interesa EPS-a
18 Apr 2019 politika
Klizište na Zaovinskom jezeru
19 Dec 2018 blic
Zbog mHE izgubićemo 2.000km reka
7 Apr 2018 rtv
EPS od izvoza struje zaradio 16 miliona evra