elektroenergetika
ELEKTROENERGETIKA
VESTI

FIRME
BAZA EE

EE BLOG
DOGAĐAJI

FAKULTETI
KNJIGE

ČASOPISI
POSLOVI

LINKOVI
SISTEMI

ISTORIJAT





18 Jul 2024 - biznis, 021 - OBJAVLJEN NACRT STRATEGIJE RAZVOJA ENERGETIKE

Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je Nacrt Strategije razvoja energetike do 2040. sa projekcijama do 2050. godine, u kojoj su detaljno navedeni ciljevi i mogući scenariji u narednim decenijama kada je reč o proizvodnji struje, korišćenju obnovljivih izvora energije i izgradnji energetske infrastrukture.

U toj Strategiji izneta je i procena finansijskih sredstava potrebnih za realizaciju projekata, koji samo u elektroenergetskom sektoru iznose čak 21,87 milijardi evra, a među kojima su najskuplji projekti izgradnje solarnih i vetroelektrana, kao i izgradnje reverzibilnih hidroelektrana (RHE) Bistrica i Đerdap 3.

„Vizija koju predlaže i promoviše ova Strategija jeste da Republika Srbija do 2050. godine ostane energetski bezbedna i da njen energetski sektor u najvećoj mogućoj meri bude ugljenično neutralan“, stoji na samom početku Nacrta Strategije o kome je upravo počela javna rasprava i koji je dostupan na srpskom i engleskom jeziku.

Konstatuje se i da ostvarenje predložene vizije nije jednostavno i da zahteva odlučnost, znanje i volju da se uđe u duboke strukturne reforme, transformaciju javnog sektora, promenu shvatanja i navika stanovništva, kao i privredne prakse.

„Investicije potrebne za realizaciju projekata su izuzetno velike i zahtevaju višedecenijsku posvećenost i sistemski pristup u planiranju i sprovođenju projekata“, stoji u Nacrtu u kome se nalazi i tabela ključnih projekata, kao i njihova procenjena vrednost.

U 12 podoblasti, u koje između ostalih spadaju revitalizacija svih deset agregata u Đerdapu 2, revitalizacija Vlasinske hidroelektrane, ali i izgradnja hidroelektrana na Ibru, Moravi i gornjoj Drini, kao najskuplja ulaganja izdvajaju se 8,76 milijardi evra vredna izgradnja solarnih elektrana i 4,48 milijardi evra vredna izgradnja vetroelektrana.

U ovom Nacrtu vrednost projekta izgradnje RHE Bistrica je 1,1 miijarda evra, dok se izgradnja RHE Đerdap 3 procenjuje na 1,4 milijarde evra.

Kada je reč o termoelektranama, procenjuje se da će za njihovu revitalizaciju, kao i za povezane projekte zaštite životne sredine do 2040. biti potrebno 1,57 milijardi evra.

Još 21 milijarda za energetsku efikasnost

„Potrošnja energije u domaćinstvima čini više od jedne trećine finalne potrošnje energije u Republici Srbiji. U ovom sektoru više od 70 odsto energije koristi se za grejanje prostora i pripremu tople vode. Iz tog razloga, ključni faktor u poboljšanju energetske efikasnosti u domaćinstvima treba da imaju mere koje se tiču poboljšanja termičkih svojstava stambene infrastrukture i primene efikasnijih sistema grejanja, navodi se u delu Nacrta koji se odnosi na energetsku efikasnost.

Prema procenama, do 2030. u našoj zemlji biće potrebno da se uloži ukupno 20,94 milijarde evra u projekte povećanja energetske efikasnosti, među kojima su najveće investicije potrebne u oblasti finansiranja obnove građevinskog fonda (4,33 milijarde evra) i za „podsticaje energetske efikasnosti putničkih i lakih vozila“ (4,37 milijardi evra).

Kada je reč o proizvodnji toplotne energije, procene su da će do 2040. u rekonstrukciju, modernizaciju i izgradnju odgovarajućih sistema biti potrebno uložiti relativno skromnih 760 miliona evra.

Sa druge strane, procenjuje se da će ogromne investicije od 17,75 milijardi evra do 2040. biti potrebne u oblasti obnovljivih izvora energije – ali su to mahom ulaganja koja su već uvrštena u procene troškova ulaganja u elektroenergetskom sektoru, kao i među projektima povećanja energetske efikasnosti.

Ulaganja u sektore uglja, nafte i gasa

U sektoru prirodnog gasa, procenjuje se da će do 2040. za izgradnju interkonekcija sa Rumunijom, BiH, Severnom Makedonijom i Hrvatskom, kao i za izgradnju gasovoda i skladišta u zemlji, biti potrebno 1,8 milijardi evra. Procenjuje se da je vrednost projekta proširenja skladišta u Banatskom Dvoru i izgradnje skladišta gasa u Srpskom Itebeju oko 250 miliona evra.

Kada je reč o sektoru nafte, procena je da će do 2040. biti potrebna ulaganja od 3,3 milijarde evra – a najviše novca trebalo bi da se izdvoji za pronalaženje novih ležišta i primenu novih metoda eksploatacije, što bi moglo da košta 1,21 miijardu evra.

Još nešto više od milijardu evra procenjen je trošak modernizacije rafinerije Pančevo, dok se procenjuje da će u tom periodu biti potrebna ulaganja od oko 750 miliona evra u modernizaciju benzinskih stanica.

Što se tiče sektora uglja, u Nacrtu stoji da bi završetak izgradnje zamenskih kopova, odnosno završetak investicionog ciklusa u postojećim kopovima u narednih 15 godina mogao da košta između 1,6 i 1,8 milijardi evra, u zavisnosti od projektnog rešenja za kop Drmno.

O Nacrtu strategije u toku je, inače, javna rasprava koja će trajati do 15. avgusta 2024. godine, do kada se ministarstvu rudarstva i energetike (MRE) mogu elektronski uputiti primedbe, sugestije i komentari na taj dokument.

Građani i stručna javnost mogu učestvovati i na javnim događajima povodom diskusije o nacrtu koji će se održati u Beogradu, Nišu i Novom Sadu u prostorijama Privredne komore Srbije, odnosno regionalnih komora.

Prva nuklearka u Srbiji na mreži možda i pre 2050. godine

U zavisnosti od strateških odluka vezanih za korišćenje nuklearne energije, prva nuklearna elektrana u našoj zemlji bi mogla da se pojavi na mreži pre 2050. godine.

To stoji u nacrtu "Strategije razvoja energetike u Srbiji do 2040. godine sa projekcijama do 2050.", o kojoj je upravo započela javna rasprava.

"Ovakva promena u elektroenergetskom sektoru omogućila bi transformaciju i ostalih energetskih sektora u cilju njihove značajne dekarbonizacije, a očekuje se da u periodu nakon 2040. godine budu raspoložive i komercijalno u značajnoj meri dostupne tehnologije proizvodnje i skladištenja zelenog vodonika", navodi se u tom dokumentu, a prenosi Biznis.rs.

Autori nacrta Strategije podsećaju da je u dokumentu pod nazivom "Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan za period do 2030. i vizijom do 2050. godine" već razmotren scenario koji predviđa učešće nuklearne energije u energetskom miksu Republike Srbije, sa konzervativnom prognozom puštanja u rad nuklearne elektrane 2045. godine.

"Imajući u vidu mapu puta razvoja nuklearnog programa, kao i planirano ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana u Srbiji, ukoliko bi sve potrebne aktivnosti pre početka izgradnje, kao i realizacija samog projekta izgradnje, bile izvršene u definisanim rokovima, izgradnja i puštanje u rad nuklearnog postrojenja mogu biti razmatrani i u periodu do 2040. godine", navodi se u nacrtu Strategije, koji dalje analizira prednosti i rizike donošenja takve odluke.

Podseća se da, osim što Zakon o moratorijumu na izgradnju nuklearnih elektrana još nije ukinut, Srbija ne raspolaže bilansnim rezervama nuklearnih sirovina, kao i da ne postoji regulatorni i administrativni okvir koji bi regulisao izgradnju i rad nuklearnih elektrana, postrojenja za proizvodnju nuklearnog goriva i postrojenja za preradu isluženog nuklearnog goriva.

"Ne postoji ni naučni, ni inženjerski kadar koji bi pratio izgradnju i rad ovih postrojenja, a ukinuti su i obrazovni programi posvećeni nuklearnoj energetici", upozorava se, ali i dodaje da bi, sa stanovišta osnovnih razvojnih ciljeva i prioriteta energetskog razvoja, nuklearna energetika mogla značajno da doprinese dekarbonizaciji i podizanju konkurentnosti energetskog sektora.

"Nuklearna energija je sa stanovišta emisije gasova sa efektom staklene bašte i lokalnih polutanata čist energetski izvor, a omogućava i diverzifikaciju strukture proizvodnje električne energije uz razumnu cenu – visoki kapitalni izdaci nadoknađuju se niskim varijabilnim troškovima proizvodnje na duži rok. Sa stanovišta energetske bezbednosti, radi se skoro u potpunosti o uvoznoj tehnologiji, na bazi uvoznih goriva", navode autori nacrta.

Skreću, međutim, pažnju na to da nuklearne jedinice predstavljaju vrlo pouzdan izvor energije, namenjen pokrivanju baznog opterećenja, uz nultu emisiju zagađujućih materija u vazduh.

"S tog aspekta nuklearne elektrane bi mogle da preuzmu ulogu postojećih termoenergetskih kapaciteta koji koriste ugalj u energetskom sistemu Srbije", ističe se u nacrtu Strategije.

U tekstu nacrta Strategije osvrće se i na potpisivanje Memoranduma o razumevanju o primeni razvoja nuklearne energije u Srbiji sa stručnom i naučnom zajednicom, što se desilo pre samo nedelju dana.

"Javna rasprava koja je tako pokretnuta obuhvata bezbednosne, pravne, organizacione, naučno-istraživačke, inženjerske i sve druge aspekte korišćenja nuklearne tehnologije. Posebna pažnja mora da bude posvećena odlaganju i preradi isluženog nuklearnog goriva i uticaju ove tehnologije na životnu sredinu", ističe se u nacrtu budućeg strateškog dokumenta.

U nacrtu Strategije se navode i očekivani koraci kada je reč o oblasti nuklearne energije, kao što su uspostavljanje Uprave u okviru Ministarstva rudarstva i energetike za upravljanje i koordinaciju nuklearne politike, a u slučaju donošenja konačne odluke da se krene sa izgradnjom nuklearne elektrane, i donošenje posebnog zakona kojim će se urediti oblast upotrebe nuklearne energije.

"Vlada će u predstojećem periodu pokrenuti proces izgradnje potrebnog institucionalnog, stručnog i regulativnog okvira za korišćenje nuklearne energije i tretman i odlaganje isluženog nuklearnog goriva. Ovo je neophodan preduslov za stvaranje potrebnog investicionog ambijenta za uvođenje nuklearnih tehnologija u srpsku ekonomiju", stoji u nacrtu Strategije razvoja energetike.

Vodonik - demonstraciono postrojenje za proizvodnju do 2030. godine

Vodonik je, kako se ističe u nacrtu Strategije, moguće koristiti u praktično svim energetskim sistemima: u termoenergetskim postrojenjima, gorivnim ćelijama, gasnim turbinama, motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, gasnim uređajima za domaćinstva i industriji, uz ocenu da su velike mogućnosti primene vodonika i njegov značaj u procesu tranzicije i dekarbonizacije energetskog sektora.

"Republika Srbija treba da ide u korak sa razvojem vodonične tranzicije u Evropi - kroz uspostavljanje zakonske regulative, jačanje tehnološkog i naučno-istraživačkog potencijala u oblasti vodoničnih tehnologija, partnerstvo sa drugim zemljama. Shodno tome, Srbija treba da na vreme prilagođava svoju energetsku politiku proizvodnji i upotrebi vodonika i da po ugledu na zemlje EU donese poseban strateški dokument - Vodoničnu strategiju - kojim će planirati razvoj u ovoj oblasti, kao i niz propisa iz oblasti proizvodnje, transporta, skladištenja i upotrebe vodonika, uz njihovu harmonizaciju sa pravom EU."

Što se tiče proizvodnje vodonika u Srbiji, u nacrtu Strategije stoji da se do 2030. godine može očekivati izgradnja demonstracionog postrojenja za proizvodnju, skladištenje i korišćenje vodonika.

"Sa porastom proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije i uz očekivano smanjenje cene elektrolizera, racionalno je očekivati početak komercijalne proizvodnje zelenog vodonika i njegovo korišćenje prvenstveno u sektoru saobraćaja i u industrijskim procesima kao što su proizvodnja amonijaka, rafinerije nafte, proizvodnja metanola, primena u železarama i industriji cementa", navode autori Strategije.

Ocenili su i da bi bilo idealno da se elektrolizeri snabdevaju direktno iz lokalno dostupnih obnovljivih izvora energije, a da se nalaze pored industrijskih potrošača, odnosno frekventnih saobraćajnih pravaca.

"Takođe, treba razmotriti i mogućnost da se neka od postojećih postrojenja za proizvodnju vodonika dekarbonizuju, tako što će se naknadno opremiti tehnologijama za sakupljanje i skladištenje ugljenika", zaključak je autora Strategije.



VESTI BALKAN SVET

Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Povezani vesti SRBIJA :

18 Jul 2024 biznis, 021
OBJAVLJEN NACRT STRATEGIJE RAZVOJA ENERGETIKE
10 Jul 2024 n1
Energetika 2024
30 Jun 2024 novimagazin
Samo jedna stambena zgrada u Srbiji proizvodi struju
26 Jun 2024 biznis
Glavni pravac EPS-a pojačanje investicionog programa
9 Maj 2024 danas
Nove investicije kineskih kompanija u energetski sektor
15 Apr 2024 politika
Potreban nam je novi bazni izvor energije
5 Apr 2024 telegraf
EPS će raditi nove zelene projekte i revitalizovati postojeće kapacitete
8 Mar 2024 rts
Srbija ima dovoljno sunca i vetra za izgradnju elektrana
28 Feb 2024 danas
Kako bi Srbija mogla da napusti ugalj već do 2050. godine

NEW WEBSITE ABOUT POWER SYSTEMS
NEWS, EVENTS, BOOKS, BLOG, UNIVERSITIES elektroenergetika