ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 10.11.2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Pretražite vesti Srbija:

 

VESTI SRBIJA

     









    NAZAD  
„Zelena” energija iz Banata   9 Jul 2018 - politika
Kada vozom ili putem krenete iz Beograda ka Vršcu, negde u ataru sela Vladimirovci pa dalje do Alibunara uočićete mnoštvo vetrenjača. To nisu vetrenjače poput onih iz romana „Don Kihot”. U ovoj našoj priči reč je o modernim čeličnim grdosijama, čije će elise na visini od 178 metara pod naletima vetra proizvoditi megavate struje. Ovo je treći vetropark u Srbiji.

Srbija je vetrovito područje, a posebno je poznata košava. Pored Vojvodine, idealna mesta za postavljanje vetrogeneratora je potez Đerdapa, što potvrđuju iskustva i pejzaži susedne Rumunije, na obroncima Karpata, duž 110 kilometara Đerdapske klisure. Rumunija je snagu vetra za dobijanje električne energije počela da koriste mnogo pre nas, s obzirom na to da kao članica Evropske unije obilato koristi njene fondove za ove projekte.

Banatska kukuruzišta i žitna polja u okolini Alibunara su bogomdana za vetroparkove, iz kojih se dobijaju jeftiniji i ekološki znatno čistiji kilovati jer na ovim prostorima vetra uvek ima, pa i manji povetarac ovde pokreće moćne elise savremenih vetrenjača. Višegodišnji podaci kažu, na primer, da u Vršcu u toku godine ima više od 200 vetrovitih dana.

Najjači vetrovi su u periodu jeseni i zime, a košava ovde dostiže brzinu i do 120 kilometara na sat. Prvi vetropark u Srbiji je izgrađen u ataru Kule, novembra 2015. godine. Pogodne lokacije za vetroparkove su još Zlatibor, Kopaonik, Stara planina, Deli Jovan, Divčibare i druge planine.

Naša zemlja će zahvaljujući snazi vetra do 2020. dobiti još 500 megavata struje. Stručnjaci pak procenjuju da bi uz još veća ulaganja mogla da dobije duplo više „zelene” energije. Čiste da čistije ne može biti. Vetroparkovi ne zagađuju životnu sredinu, grade se uglavnom van naseljenih mesta, malog su gabarita u osnovi, pa ne oduzimaju puno od plodne vojvođanske ravnice.

Banaćani su navikli na metalne tornjeve i raznobojne elise savremenih vetrenjača. Neka se one što više okreću kao zlatnožute pogače suncokreta koji se u ovom delu Srbije gaji na velikim površinama. Zajedno su dobro društvo i za nas višestruko značajni. Neka ih samo bude više.
 

Najnovije vesti Srbija :

9 Jul 2018 „Zelena” energija iz Banata
27 Jun 2018 Kako EMS dočekuje jubilej
27 Jun 2018 ETF: Među 10 inovativnih energetskih uređaja
18 Jun 2018 Prenosni sistem stabilan,sa razvojnom perspektivom
4 Jun 2018 Ko će moći da gradi vetroparkove u Srbiji
31 Maj 2018 Investicije u energetiku veće od tri milijarde evr
27 Maj 2018 Energetski sektor je dominanti uzročnik klimatskih

 

Povezane vesti :

9 Jul 2018 „Zelena” energija iz Banata
11 Apr 2018 Subvencije i hidroelektrane „guraju“ zelenu struju
25 Feb 2018 Energetika u 2100. godini
22 Dec 2017 Uključen dalekovod od Pančeva do Rumunije
16 Nov 2017 Energija iz vetra oduvaće naše pare
23 Okt 2017 Dokle smo stigli u hvatanju vetra
20 Jun 2017 Struju ćemo dobijati od otpada iz Vinče
20 Jun 2017 Manji troškovi za kompaniju
5 Jun 2017 Vetropark do kraja sledeće godine
9 Mar 2017 EPS razvija projekte obnovljivih izvora energije
2 Mar 2017 EPS pozajmio 45 miliona evra od KfW
21 Jan 2017 Elektroenergetski sistem stabilan
5 Jul 2016 Izgradnja vetroparkova u Srbiji krajem ove i 2017
27 Apr 2016 Černobilj svi još osećamo!
14 Jan 2015 Uprkos potencijalu OIE ostaju neiskorišćeni

Web Analytics