ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 10.11.2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Pretražite vesti Srbija:

 

VESTI SRBIJA

     









    NAZAD  
Nikola Tesla: Začetnik ere naizmenične struje   5 Jan 2018 - danas
Nikola Tesla, između rođenja u skromnoj srpskoj porodici na prostoru Austrijskog carstva, i još skromnije, usamljene smrti u hotelskoj sobi u Njujorku, postao je jedan od najvećih pronalazača modernog doba, genije i začetnik nove ere - ere naizmenične struje. Ipak, Teslina dostignuća počinju da se cene i prepoznaju tek u godinama posle njegove smrti, a sve domete njegove genijalnosti i patente koje je ostavio, čovečanstvo i nauka još uvek pokušavaju da odgonetnu.

Iz Smiljana kraj Like, gde je rođen 10. jula 1856, Tesla se otisnuo u svet u želji za znanjem, pun ideja koje je razvijao prvo u Evropi, a koje su ga odvele do Sjedinjenih Američkih Država. Rad na prvom indukcionom motoru u Strazburu, u Edisonovoj kompaniji, za Teslu postaje odskočna daska za odlazak u Ameriku i dalju saradnju sa američkim pronalazačem Tomasom Edisonom. Ipak, ta saradnja brzo će za Teslu postati kamen spoticanja i veliko razočarenje.

Nakon reprojektovanja generatora jednosmerne struje u Edisonovoj kompaniji i osmišljavanja brojnih patenata koji su ovoj kompaniji doneli značajan profit, Tesla nije dobio očekivan honorar od Edisona, a dodatan razdor između dva pronalazača stvorilo je to što je Edison zarađivao od jednosmernih generatora struje, dok je Tesla zagovarao uvođenje generatora naizmenične struje koji bi znatno smanjili cenu snabdevanja električnom energijom.

Svađa između dve struje dodatno se zaoštrila u javnosti kada je Edison predstavljao Teslinu naizmeničnu struju kao opasnu i njome pred medijima usmrćivao životinje. Kao odgovor tome Tesla se priključio u kolo naizmenične struje, što je prouzrokovalo užarenje niti električne sijalice, i time pobio predrasude o štetnosti naizmenične struje.

U međuvremenu Tesla je definitivno napustio Edisonovu kompaniju i pokušao da osnuje svoju Tesla električno osvetljenje i proizvodnja, gde bi dalje razvijao motor na naizmeničnu struju. Ipak, javnost još uvek nije bila potpuno uverena u bezopasnost nove Tesline struje, pa su se finansijeri povukli, što je nateralo Teslu da, bar na neko vreme, napusti svoje ideje i radi fizički posao. U međuvremenu su se nova otkrića razvijala u njegovom umu, pa je uspeo da konstruiše prvi elektromotor na naizmeničnu struju bez četkica 1887, i demonstrirao ga pred Američkim društvom elektroinženjera sledeće godine. Pored toga, razvio je principe Teslinog kalema i počeo rad sa Džordžom Vestinghausom u laboratorijama njegove firme. Uporedo sa razvijanjem novih ideja i patenata, Tesla dobija američko državljanstvo, 30. jula 1891, što mu omogućava još veće uspehe i pravi razvoj karijere pronalazača.

Tada započinje rad u svojoj novoj laboratoriji u NJujorku, gde je prvi put prikazao fluorescentnu sijalicu koja svetli bez žica. Tako se prvi put pojavila ideja o bežičnom prenosu snage. Sa 36 godina prijavljuje prvi patent iz oblasti višefaznih struja. U nastavku istraživanja se posvećuje principima obrtnih magnetnih polja. Postaje potpredsednik Američkog instituta elektroinženjera (kasnije IEEE) u periodu od 1892. do 1894.

Od 1893. do 1895. Tesla istražuje naizmenične struje visokih frekvencija. Uspeva da proizvede naizmeničnu struju napona od milion volti koristeći Teslin kalem i proučavao je površinski efekat visokih frekvencija u provodnim materijalima, bavio se sinhronizacijom električnih kola i rezonatorima, lampom sa razređenim gasom koja svetli bez žica, bežičnim prenosom električne energije i prvim prenosom radio-talasa. U Sent Luisu je 1893, pred 6.000 gledalaca, atraktivno prikazao mnoge eksperimente uključujući i prenos sličan radio-komunikaciji. Obraćajući se Frenklinovom institutu u Filadelfiji i Nacionalnoj asocijaciji za električno osvetljenje on je opisao i demonstrirao svoje principe detaljno. Tesline demonstracije izazivaju veliku pažnju i pomno se prate.

Ipak, ubrzo Tesla doživljava još jedan veliki udarac u svojoj karijeri - 13. marta 1895. izbija veliki požar u laboratoriji u Južnoj petoj aveniji gde je izgorelo oko 400 električnih motora, kao i električni i mehanički oscilatori, transformatori, mnoge originalne konstrukcije i rukopis skoro završene knjige Priča o 1001 indukcionom motoru. Međutim, to je bilo vreme izuzetne Tesline kreativnosti i žilavosti. Već 15. marta osniva novu kompaniju pod imenom Nikola Tesla i nastavlja rad.

Kasnih 1880-ih ponovo se zaoštrava stari rat između dve struje, Tesle i Edisona, ovoga puta sukob izbija zbog Edisonovog pokretanja sistema distribucije električne energije na osnovu jednosmerne struje uprkos postojanja efikasnijeg, Teslinog, sistema sa naizmeničnom strujom. Kao rezultat rata struja, Edison i Vestinghaus su zamalo bankrotirali, pa je 1897. Tesla pocepao ugovor i oslobodio Vestinghausa obaveza plaćanja korišćenja patenata. Tesla se kasnije posvetio ispitivanjima koja su bila osnov za istraživanja u oblasti kosmičkih zračenja. U svom dnevniku je opisao eksperimente koji se tiču jonosfere i zemaljskih talasa izazvanih transferzalnim ili longitudinalnim talasima. Tesla je patentirao i model radijski upravljanog broda, planirao je izgradnju Svetske radio-stanice na Long Ajlendu, a radio će kasnije postati razlog sukoba dobitnikom Nobelove nagrade za otkriće radija.

Markoni 1909. dobija Nobelovu nagradu za doprinos u razvoju bežične telegrafije, što Teslu čini duboko ogorčenim. Godine 1915. Tesla podnosi tužbu protiv Markonija, tražeći sudsku zaštitu svojih prava na radio, međutim već 1916. je bankrotirao zbog velikih troškova. U tim trenucima njegov život opasno klizi ka ivici siromaštva.

Preminuo je siromašan i sam u hotelskoj sobi u Njujorku, SAD, 7. januara 1943. godine.

Govor za pamćenje u Beogradu
Jedini boravak Nikole Tesle u Beogradu bio je od 1. do 3. juna 1892, na poziv Đorđa Stanojevića. Sledećeg dana primljen je u audijenciju kod kralja Aleksandra Obrenovića, i odlikovan Ordenom Svetog Save. Potom je Tesla održao čuveni pozdravni govor u današnjoj zgradi Rektorata, studentima i profesorima beogradske Velike škole.

Eksperimenti sa X-zracima
Aprila 1887. Tesla počinje istraživanje onoga što će kasnije biti nazvano X-zracima koristeći vakuumsku cev sa jednim kolenom (sličnu njegovom patentu 514170). Ovaj uređaj drugačiji je od drugih ranih cevi za X-zrake jer nije imao elektrodu-metu. Savremen izraz za fenomen koji je razlog ovakvog dejstva uređaja je probojno zračenje. Do 1892. Tesla je već bio upoznat sa radom Vilhelma Rendgena i njegovim pronalaskom efekata X-zraka.

Kontroverze o Nobelovoj nagradi
Godine 1915, 6. novembra ispostava agencije Rojters iz Londona izveštava da je Nobelova nagradu za fiziku te godine dodeljena Tomasu Edisonu i Nikoli Tesli. Međutim, 15. novembra, Rojters iz Stokholma javlja da je nagrada dodeljena ser Vilijamu Henri Bragu i Vilijamu Lorensu Bragu "za dostignuća u analizi kristalne strukture pomoću rentgenskih zraka". U to vreme glasine su bile da su i Tesla i Edison odbili nagradu, pa je zbog toga dodeljena drugima. Ipak, Nobelova fondacija ovo demantuje izjavom da je "bilo koja glasina da osoba nije dobila Nobelovu nagradu zato što se znalo da će je odbiti smešna".

Postojale su naknadne tvrdnje da su Edison i Tesla trebali da dobiju Nobelovu nagradu, ali da nijednom od njih nije dodeljena zbog rivalstva koje je među njima godinama vladalo, a da je svako pokušavao da ospori dostignuća onog drugog.

Oženjen naukom
Tesla je bio dobar prijatelj sa Markom Tvenom, koji je obožavao da provodi vreme u Teslinoj laboratoriji. Među njegovim najbližim prijateljima bilo je i umetnika. Družio se sa urednikom Century magazina, Robertom Džonsonom, koji je objavio par pesama Jovana Jovanovića Zmaja u Teslinom prevodu, dok je sa Katarinom Džonson negovao prijateljstvo.

Malo je poznato da je srpski pesnik Laza Kostić bio veliki prijatelj s Teslom, te mu je u jednom pismu predložio da se oženi Lenkom Dunđerski, u nadi da bi se Kostićeva nesrećna ljubav prema Lenki time okončala. Na Kostićev predlog da se oženi Lenkom, koja je u tom trenutku imala 25 godina i bila kći jednog od najbogatijih Srba tog vremena, Tesla je odgovorio "Brak me ne zanima. Ja sam se odavno venčao s naukom". Ovu informaciju potvrdio je Pero Zubac u dokumentarcu o pesniku Lazi Kostiću, u kojem se njegovo prijateljstvo s Teslom tek usputno spominje.
 

Najnovije vesti Srbija :

18 Jan 2018 EPS u plusu šest milijardi
16 Jan 2018 EMS - Pomeranje granica
16 Jan 2018 32 godine Bloka B2 u TENT-u
14 Jan 2018 RTS sa studentima ETF-a
5 Jan 2018 Nikola Tesla: Začetnik ere naizmenične struje
5 Jan 2018 2018 biće bolja od prethodne
5 Jan 2018 Dalekovod između Srbije i BiH počeće da radi 2020.

 

Povezane vesti :

16 Jan 2018 32 godine Bloka B2 u TENT-u
5 Jan 2018 Nikola Tesla: Začetnik ere naizmenične struje
5 Jan 2018 Nova elektrana nemoguća bez strateškog partnera
9 Dec 2017 Počeo projekat za odsumporavanje u TENT-u
3 Dec 2017 Ušteda na uvozu gasa nauštrb proizvodnje struje?
29 Nov 2017 Srbija usvojila strategiju GAŠENJA termo blokova
26 Nov 2017 Stabilna energetska situacija u Srbiji
4 Nov 2017 Požarevac će biti u vrhu po pitanju OIE
11 Sep 2017 EPS i Micubiši potpisali sporazum za odsumporavanj
11 Sep 2017 Djerdap: Završena montaža A1
26 Jun 2017 Ne gasiti stare blokove dok se ne izgrade novi
5 Jun 2017 Vetropark do kraja sledeće godine
25 Maj 2017 Nema uglja, Srbiji prete restrikcije
24 Mar 2017 EPS završio projekat modernizacije TENT-a B
2 Mar 2017 Vlada Srbije odobrila garancije za zajmove

Web Analytics