 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
 ENGLISH MOBILNI FACEBOOK
|
||||||||||
|
VESTI SRBIJA |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Zelena struja iz energetskih bisera | 31 Avg 2010 - kWh | |||||||||||
| Statistički posmatrano, dve
trećine ekonomski isplativog hidropotencijala u svetu još je neiskorišćeno, ali se oko 90 odsto tih
lokacija nalazi u zemljama u razvoju.
Ima, dakle, tu još dosta prostora za
gradnju novih hidroelektrana, ali
kada je reč, na primer, o razvijenim
evropskim zemljama tog prostora
praktično više i nema. Jer, u mnogim
od tih zemalja hidropotencijali su
već gotovo u celosti iskorišćeni.
Kod nas stvari stoje malo drugačije. Procenjuje se da je u Srbiji postojeći hidropotencijal iskorišćen sa svega 60 odsto, i to je očigledno ono što je proteklih meseci naglo zainteresovalo razne inostrane kompanije, motivisane sve glasnijim preporukama za iskorišćenje obnovljivih izvora energije i stimulativnim cenama. Reklo bi se najviše Italijane, koji su s nama u tim projektima najdalje i otišli. Ali, prvu malu hidroelektranu već su napravili i pustili u rad Austrijanci, u saradnji sa Slovencima. Već sada sasvim je izvesno da će se narednih godina u Srbiji veoma brzo razgranati gradnja ne samo ovako malih HE, koje ne narušavaju nego oplemenjuju životnu sredinu – već i onih većih znatno snažnijih, naročito u saradnji sa drinskim komšilukom. Dodatni razlog za to jeste to što će tako dobijena električna energija (iz obnovljivog izvora) imati stimulativnu cenu i donosiće vlasniku dodatne prihode. Ili, konkretnije rečeno, te investicije vraćaće se već za šest-sedam godina, a ostalo je gotovo čist profit. No, da krenemo nekim redosledom. Hidroenergija u godišnjoj proizvodnji električne energije u Srbiji prosečno učestvuje sa oko 32 odsto. Sada bi to moglo da bude malo više zbog velikih voda ove godine. Kod nas su do sada izgrađene 63 velike brane, sa ukupnom zapreminom i akumulacijom od 6,33 kubnih kilometara. Nasutih brana ima 45, betonskih 13, a pet brana je izgrađeno od različitog materijala. Ukupna instalisana snaga HE u Srbiji iznosi 2.835 megavata (od ukupno instalisane snage svih elektrana EPS-a od 8.359 megavata). Tek toliko da se zna šta je do sada u hidrosektoru urađeno. Počele da niču male HE Posle dvodecenijske pauze, ako se izuzme popravka i ponovno puštanje u rad nekih malih HE, moglo bi se reći da je prva „malo veća“ HE napravljena u novije vreme nedavno puštena na rečici Ploštici u opštini Vlasotince. Tu je slovenačka kompanija „Inter energo“, koja posluje u okviru austrijske kompanije „Kelag inter energo“, pustila u rad HE snage 600 kilovata, koja je, kako je tom prilikom rečeno, dovoljna za snabdevanje električnom energijom 500 domaćinstava. Tako proizvedena električna energija će biti integrisana u sistem EPS-a, a elektranu je pustio u rad lično ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić. U ovu mini HE uloženo je 700.000 evra, a ista firma namerava da napravi još četiri takve uglavnom u južnoj Srbiji. Još manjih hidroelektrana od ove – od desetak do stotinu kilovata – već je napravljeno na desetine po Srbiji. Mini-elektrana porodice Veljković jedna je od čak petnaest izgrađenih na brzim rekama na Staroj planini u opštini Knjaževac. Aleksandar Veljković pregradio je Aldinačku reku na svom imanju i izgradio mini-elektranu još pre 16 godina i ona je sada stabilan izvor prihoda. Uz turističku delatnost, ta elektrana mu sada donosi mesečni prihod od 60.000 do 95.000 dinara. A struja se prodaje PD „Jugoistok“. Do sada je Elektroprivreda Srbije potpisala osam ugovora sa povlašćenim proizvođačima električne energije iz obnovljivih izvora, a reč je o malim HE. Od 1. avgusta na osnovu ovih podsticaja vlasnici malih HE za svaki kilovat-čas dobijaju 9,7 evrocenti, što je skoro tri puta više nego do sada. Primena podsticajnih mera Vlade Srbije za proizvodnju struje iz ovih osam malih HE sprovodi se od jula ove godine. Dragan Rapajić, direktor tehničkog sistema „Elektrotimoka“ u Zaječaru, nada se da će uz pomoć EPS-a i države biti više investitora i da će se tako iskoristiti sva mesta pogodna za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora u ovom kraju. Razume se, takvih mogućnosti ima i u ostalom delu Srbije Radoje Radojković iz Raške već osam godina prodaje EPS-u struju iz svoje dve male hidroelektrane i za proizvedeni kilovat-čas ranije je dobijao 3,25 dinara, a od avgusta će inkasirati čak oko tri puta više, odnosno 9,7 evrocenti. – Ugovor sam potpisao na 12 godina, zadovoljan sam! U naredna dva meseca planiram da počnem gradnju još jedne male HE, snage 900 kilovata u Jošaničkoj Banji – kaže Radojković, koji je vlasnik prve privatne legalne male hidroelektrane u Srbiji, snage 45 kilovata. Plan za korišćenje hidropotencijala Najznačajniji resurs, kada je reč o obnovljivim izvorima energije u Srbiji, svakako je hidropotencijal i procenjuje se da postoji oko 900 lokacija na kojima se mogu podići hidroelektrane snage od 100 kilovata do 10 megavata. Istini za volju, stanje tih lokacija ne može precizno da se sagleda. Kako nam je nedavno rečeno u Institutu za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, nekada smo imali sistem hidroelektrana koji je bio među naprednijim u Evropi. A onda su usledile sankcije i dugogodišnja devastacija celog sistema. Sada još mnogo šta mora da se uradi da se ponovo taj sistem podigne u pogledu integralnog upravljanja vodama, koje, pored oblasti energetike, obuhvata i oblast vodosnabdevanja, zaštitu voda, zaštitu od poplava i irigaciono-drenažne sisteme… Stvari su se, dakle, dosta promenile. – Investitoru je teško da sam izuči sliv neke reke, dođe do hidroloških informacija, informacija o stanju na terenu i uoči sve probleme, koji tu postoje, da bi na kraju došao do zaključka da na određenom mestu nije pametno graditi hidroelektranu! Mi se već dugo zalažemo za to da država izradi master plan za iskorišćenje preostalog hidroenergetskog potencijala, da se vidi koje su lokacije i vodotokovi neosporni sa aspekta davanja koncesije, ili dozvole da se tu podigne hidroelektrana – rekao nam je nedavno dr Dejan Divac, direktor Zavoda za brane i hidroenergetiku, rudnike i saobraćajnice Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“. – Zato se i dogodilo da dugo niko nije pristupao gradnji neke značajnije hidroelektrane, iako zakon to već nekoliko godina dopušta. Nadležnosti su sada podeljene na nekoliko ministarstava i postoji očigledna potreba za nekim koordinacionim telom da svi učestvuju u određivanju lokacija, koje će se potom dati na tender. Na tom polju smo poslednji u regionu. Doduše, postoji jedan katastar, koji je rađen za račun elektroprivrede pre tri decenije i svi se na njega pozivaju i sada kada nešto traže oko hidroelektrana. To je, međutim, sasvim zastarelo i od nekih 800 do hiljadu lokacija za gradnju malih HE, o kojima se ranije govorilo, ne znamo koliko sada može da se iskoristi, dobro je ako bi to bila i trećina. Drinski sliv je sasvim sigurno najinteresantniji neiskorišćeni hidropotencijal, ali ga Srbija ne poseduje samostalno. Mada to ne spada direktno u hidropotencijal Srbije, mora se reći da je trenutno najatraktivnija gornja Drina, na teritoriji Republike Srpske. Tender za izbor strateškog partnera Elektroprivrede Republike Srpske, koja je formirala zajedničko preduzeće sa EPS-om – za izgradnju „Hidroenergetskog sistema gornja Drina“, trebalo bi da bude raspisan do kraja leta. Kako je izjavio Slobodan Puhalac, ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske, ovaj hidroenergetski projekat procenjene investicione vrednosti od 423 miliona evra podrazumeva izgradnju četiri HE na gornjem toku Drine, ukupne instalisane snage 238 megavata. Reč je o gradnji HE „Buk-Bijela“, okvirne instalisane snage od 114,6 megavata, HE „Foča“ od 51,7 megavata, HE „Paunci“ od 36,6 megavata i HE „Sutjeska“ od 35 megavata. Ukupna godišnja proizvodnja električne energije u tim elektranama iznosila bi oko 800 miliona kilovat-časova, što je oko 15 odsto ukupne postojeće godišnje proizvodnje električne energije u Republici Srpskoj. Drina u prvom planu Na Drini je, kako kažu stručnjaci Instituta „Jaroslav Černi“, najisplativije i najlakše graditi i ne bi bilo problema sa eksproprijacijom. Pored, recimo, niske „Buk-Bijele“ i navedenih HE, tu bi mogle da se grade i HE „Ćehotina“ 40 do 50 megavata, a na Limu (na ovom delu toka) mogla bi da se gradi i HE „Mrsovo“, sna- ge oko 50 megavata. – Srednja Drina je, takođe, vrlo isplativa, ali je reč o graničnom vodotoku; pravna procedura je mnogo komplikovanija, a ima i dosta problema sa eksproprijacijom. Tu bi, međutim, mogle da se grade tri snažnije hidroelektrane „Rogačica“, „Tegare“ i „Dubrave“, koje bi zajedno mogle da imaju snagu od oko 365 megavata, sa ukupnom godišnjom proizvodnjom od oko 1,2 milijarde kilovat-časova. Njihova gradnja, prema gruboj proceni, stajala bi oko 650 miliona evra. Posle srednje, donja Drina bi, takođe, mogla da bude zanimljiva, ali treba imati u vidu da je to ravničarski predeo i bilo bi problema sa podzemnim voda- ma, kao i drugim nepovoljnostima, koje se javljaju u ravnici. Bilo bi to značajno, ako bi se spregnulo u megaprojekat: energetika, navodnjavanje i visoka eksploatacija šljunka. Ima, ipak, lakših stvari, koje pre treba raditi, naročito u Republici Srpskoj gde ima i drugih dobrih mogućnosti i zanimljivih hidroenergetskih investicija, ali posle Drine. Na primer, sliv Drine ima dvostruko veći protok nego sliv Morave, iako je ovaj drugi duplo veći. Može da se kaže da je Drina četiri puta vodnija i nalazi se na planinskom području, dok u slivu Morave ima naselja, industrije i znatna su zagađenja, tako da tu imamo dosta velika ograničenja kada je gradnja u pitanju – izjavio je nedavno dr Divac za list „kWh”. Atraktivni i ostali vodotokovi Prema njegovim rečima, i na ostalim većim rekama u Srbiji (Ibar, Nišava, Lim, moravske i drinske pritoke...) postoje potencijali za gradnju hidroelektrana, ali to nisu i objekti ranga onih koji se mogu podići na Drini. Tu su i mini hidroelektrane do 10 megavata. Najveće interesovanje za izgradnju novih elektrana na gornjem slivu Drine prethodnih meseci pokazale su nemačka kompanija RWE i ruska kompanija „Inter Rao”. Ove kompanije, praktično, već najmanje dve godine ispoljavaju otvoreno interesovanje i prikupljaju potrebne podatke za donošenje odluka o učešću u gradnji hidroelektrana na Drini. Željko Ratković, direktor Direkcije za investicije u ERS, izjavio je da je projekat „Gornja Drina“ izuzetno značajan za to preduzeće i Republiku Srpsku, navodeći da se, u pripremi projektne dokumentacije, koja se radi zajedno sa EPS-om, najdalje otišlo kod hidroelektrana „Buk-Bijela“ i „Foča“. Posle izbora strateškog partnera osnovaće se koncesiono preduzeće, čiji će većinski vlasnik biti izabrana inostrana kompanija, a manjinski partneri Elektroprivreda Srbije i Elektroprivreda Republike Srpske (EPS i ERS). Poznavaoci energetskih prilika najveće šanse daju nemačkom RWE i ruskom „Inter Rao“. Zanimljivo je i što je u novembru prošle godine EPS potpisao memorandum sa nemačkim RWE o gradnji hidrokapaciteta vrednih čak pet milijardi evra, a među njima su i hidroelektrane na gornjoj Drini. – Šteta je što je Crna Gora izašla iz projekta „Gornja Drina“ i zbog toga se snaga HE „Buk-Bijela“ morala smanjiti sa 450 na nepunih 115 megavata, a godišnja proizvodnja velike „Buk-Bijele“ iznosila bi oko 1,15 milijardi kWh. Sada je proizvodnja niske „Buk-Bijele“ svedena na svega 370 miliona kilovat- sati godišnje – rekao je dr Divac. Elektroprivreda Srbije i italijanska kompanija SECI Energia S.p.A. potpisale su 3. jula ugovor o osnivanju Privrednog društva „Ibarske hidroelektrane“ d. o. o., Kraljevo, koje će izgraditi 10 hidroelektrana na Ibru, ukupne snage 103 megavata. Osnivanje zajedničke firme predstavlja početak realizacije Protokola o saradnji u oblasti energetike, koji su 9. marta 2009. godine zaključile Srbija i Italija. Čudna ekološka protivljenja Ovim dokumentom JP Elektroprivreda Srbije i SECI Energia S.p.A. viđeni su kao strateški partneri u realizaciji projekata za proizvodnju električne energije, a jedan od njih je korišćenje hidropotencijala sli- va reke Ibar. Vrednost ove investicije iznosi 285 miliona evra. Ukupna vrednost hidroelektrana na Ibru je 20 odsto od onoga što bi trebalo da se realizuje u okviru programa saradnje dve države u oblasti energetike. Sporazum Srbije i Italije predviđa gradnju hidroelektrana ukupnog kapaciteta 600 megavata i vetroparkova snage od oko 500 megavata. Podsticajna cena za hidroenergiju u Italiji je čak 18 evrocenti za kilovat-čas, nezavisno od instalisanog kapaciteta. Znači, ne samo za kapacitete u hidroelektranama do 10 megavata, već to može da bude i isporuka iz kapaciteta snage i do 300 megavata, što je za naše učesnike u realizaciji tog posla, kako je rekao nedavno dr Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike, posebno za EPS, vrlo interesantno. To je četiri do pet puta više u odnosu na komercijalnu cenu struje u Srbiji, a u odnosu na srpske feed-in tarife dva puta više. Opština Ljubovija i beogradski „Eko-energoinženjering“ potpisali su krajem juna ugovor o poslovnoj saradnji, kojim je predviđena izgradnja 43 mini HE na ovom području ukupne snage 12 megavata. Investicija je vredna oko 25 miliona evra, a kada budu za- vršene ove elektrane proizvodiće godišnje oko 50 miliona kilovat-časova, s tim što će opštini pripasti tri odsto vrednosti ove proizvodnje. U ovoj godini biće završene prve dve na reci Ljuboviđi. I pored protesta dela javnosti, Kanađani punom parom pripremaju gradnju dve hidroelektrane na reci Lim, kod Brodareva, i za dve godine već su uložili pet miliona dolara u pripremu i izveli više od 40 odsto ne- ophodnih poslova, od projektne dokumentacije do saglasnosti, a tokom zime zatražiće se i građevinska dozvola. Kanađani su dobili energetsku saglasnost Ministarstva energetike Srbije za dve HE ukupne snage 55,2 megavata. Prve procene pokazuju da će gradnja koštati 120 miliona evra, a radovi će trajati tri godine. Najava gradnje međutim, podelila je limsku dolinu – meštane, političke stranke, „lobiste”... U prvom taboru kažu da će ove, kao i manje, kaskadne hidroelektrane, koje treba nizvodno da grade Italijani, biti posao veka. Na drugoj strani, ekolozi, splavari i ljubitelji Lima strepe od potopa najužeg i najlepšeg dela kanjona, ali i posle- dica po klimu i zdravlje. U poslednje vreme, sudeći po onome što se zbiva u Kraljevu, Prijepolju i Brodarevu, izgleda da su i hidroelektrane postale „ekološki nepodobne“. To će, svakako, ubuduće biti najveći kamen spoticanja njihove gradnje, a ne država, kao do sada, zbog loših propisa. |
Najnovije vesti Srbija :
9 Jun 2026 Uprkos CBAM taksi, investicije neće biti ugrožene
Povezane vesti :
9 Jun 2026 Uprkos CBAM taksi, investicije neće biti ugrožene |
|||||||||||
|
||||||||||||
