ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

ENGLISH
MOBILNI
FACEBOOK

Pretražite vesti Balkan:

 

VESTI BALKAN

     











    NAZAD
Jugoistočna Evropa i napuštanje lignita   5 Maj 2020 - ekapija

Najnovije vesti Balkan :

31 Maj 2020 CG:Za HE Komarnica predviđena investicija od 246mE
31 Maj 2020 S.Makedonija: Potpisani ugovori za gradnju SE
31 Maj 2020 HEP namjerava graditi novu vjetroelektranu
24 Maj 2020 Hrvatska sve bolja u energetskoj tranziciji
12 Maj 2020 Šest decenija postojanja HE „Perućica“
5 Maj 2020 Hrvatska: Još malo do 1 GW iz OIE
5 Maj 2020 Jugoistočna Evropa i napuštanje lignita

 

Povezane vesti :

5 Maj 2020 Jugoistočna Evropa i napuštanje lignita
22 Maj 2017 HEP pregovara o preuzimanju Termoelektrane Stanari
9 Feb 2017 'Stanari' oživeli izvoz
10 Jan 2017 Turbulentna budućnost svetske energetike
23 Maj 2016 TE Stanari poboljšaće energetski bilans Srpske
12 Apr 2016 Savjet ministara BiH dao podršku za blok 7TE Tuzla
18 Okt 2015 A2A ostaje u EPCG
23 Okt 2014 TURSKA GRADI NOVU NUKLEARKU
22 Avg 2014 Poslovanje pod visokim naponom
22 Nov 2013 Otvaranje novih TE ugroziće životnu sredinu
23 Sep 2013 Pala potrošnja struje u Grčkoj
4 Mar 2013 EIB još finansira projekte sa fosilnim gorivom
30 Jan 2013 Bit će još ugljena iz Turske
28 Feb 2012 Grčka će proizvoditi 40% energije iz OIE do 2020.
23 Jan 2012 Dosegnuti bugarski ciljevi

Bugarska i Rumunija ne planiraju da sprovedu fazno napuštanje lignita u proizvodnji energije, uprkos činjenici da gubici termoelektrana na lignit koštaju poreske obveznike u ovim zemljama nekoliko stotina miliona evra godišnje kroz subvencije kojima se podržava njihov rad, navodi se u studiji Mreže za energetsku tranziciju u Jugoistočnoj Evropi (Southeast Europe Energy Transition Network).

Zbog ovako visokih plaćanja koja su neophodna da bi se obezbedio nastavak njihovog rada, sa odlaganjem faznog napuštanja lignita rastu i ekonomski gubici nastali radom ovih termoelektrana, dodaje se.

Pomenuta studija nalazi da Bugarska, Rumunija i Grčka mogu fazno napustiti lignit kao energetski resurs bez ugrožavanja bezbednosti snabdevanja, uz zadržavanje u sistemu samo nekoliko postrojenja na ugalj.

Poteškoće se, međutim, mogu očekivati u gubitku radnih mesta i visini cena električne energije za krajnje potrošače. Obe reperkusije su stoga ujedno i politički osetljive posledice napuštanja lignita.

Očekuje se, ipak, ograničen efekat napuštanja lignita na povećanje cene električne energije u prvih nekoliko godina i to usled pada tražnje za električnom energijom uzrokovanog epidemijom virusa Covid-19. Štaviše, donosioci odluka u sve tri države mogu dodatno umanjiti uticaj napuštanja lignita na cene električne energije sprovođenjem mera za unapređenje energetske efikasnosti kod krajnjih potrošača, navodi se u izveštaju i dodaje:

- Investicije u obnovljive izvore energije mogu dodatno ograničiti povećanje cena prouzrokovano postepenim napuštanjem lignita te usmeriti ove zemlje na put ka neto-nultim emisijama gasova sa efektom staklene bašte... Suprotno netačnoj percepciji da su obnovljivi izvori energije skupa alternativa lignitu, modeliranje sprovedeno u okviru ovog istraživanja pokazuje da je prosečni nivo neophodne podrške povećanju proizvodnih kapaciteta energije iz obnovljivih izvora u periodu između 2021 i 2030. godine manji od 1,5% veleprodajne cene električne energije u slučaju Bugarske, manji od 2.5% u Grčkoj, te ispod 5.5% u Rumuniji.

Gledano sa stanovišta takozvanih NUTS2 i NUTS3 nivoa podataka, tj. oznake regiona u Evropskoj uniji, koji su korišćeni u ovoj studiji, potencijalni gubitak radnih mesta zahteva značajnu intervenciju vlada u sve tri navedene države, mada situacija značajno varira od države do države. Međutim, ekonomski i socijalni teret ove tranzicije je, kako se ocenjuje, podnošljiv, uz podršku fondova Evropske unije.

- Postepeno napuštanje lignita kao energenta u ovim državama može opteretiti nacionalne sisteme socijalne zaštite kroz više stope ranog penzionisanja i veće izdatke za isplate u slučaju nezaposlenosti - navodi se u saopštenju organizacije CAN Europe (Climate Action Network Europe). Međutim, zatvaranje termoelektrana na lignit i ugalj će osloboditi nacionalne fondove u ovim državama i to u rasponu od 200 do 900 mil EUR po državi godišnje. Ova ušteda bi se mogla preusmeriti ka osnaživanju sistema socijalne zaštite kao i u investicije u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, ili smanjenje energetskog siromaštva.
 
Web Analytics